poezija Marije Najthefer Popov na yu tube kanalu

GREH RUŽE

TU SI

Žuljaš me

izmedju pospanosti i budnog jastuka

maramica natopljena,

 kao kamen pritiska

 tu izmedju plućnih krila

A,tu si bila

tu sam Ti bila

Tu si !

Moja Vila

Moja dobra Vila

u oči mi se preselila

pa nenajavljeno nabuja

skoro da iscure oči

od bola i želje

da Te vide!

Da Te vide!

A vide!

A vide!

I ta slika Tvoja

Ikona je moja

Moja!

Ti moja,

Tugo

i kamenu

što nas deli

Deli!

al,ne uspeva!

marijanajtheferpopov@

E,DA JE MENI

 Da su ova slova lavori

brzo bi bila korita rečna

bujice

stvorili bi se novi kanjoni

nova pristaništa

do tvoga kamenog srca

na koje naletim

talasima iskrenog srca

Razbijem se od tebe

i nestanem kao ponornica

da sam ispod tebe

da ti slušam otkucaje srca

i brojim ptice što na tebe sleću

kradem toplinu sunca

što te greje

malo da rasteram mrak i hladnoću

tu sebi

ispod tebe

eee,da su ova slova kalice drvene

da te pokvase suze moje

pa da te mesim prstima svojim

kao hleb nasušni

da budeš

na usnama mojim

gladnoj meni,hrana

tvrda korica koju halapljivo želim.

eee,da su ove suze kiše

letnje,tople

one što se vole po goloj koži

da te telom kao kišobranom crvenim

prekrijem sobom

a,koža ti miriše

miriše na mene

reke,kanjone

pristaništa i ptice

Ptice koje će pokljucati

hleb moj u tebi

Sunce zalazi,

hladno je

ponornica se pod tobom davi

ne diše

eee,da je meni

da razbijem taj kamen u tebi.

marijanajtheferpopov@

ZAUSTAVI SE

Kažeš da ja tebe manje volim

jer te krijem ispod kaputa

a ti mene ispod podkošulje

do kože,gole

Zastani na putu odlaska u zaborav

praćen mojim suzama

i bosim koracima po užarenom

varljivom tragu

Zaustavi se!

Ludo moja,od nepoverenja i sumnje si sav

i slep i gluv i inatan,na obostranu štetu, gubitnik

Zastani!

Zaustavi se na tom putu za zaborav!

Da te stignem tek toliko

da te dohvatim za hladnu reč

od koje se stresam kao od giljotine

Ma,okreni se!

od pogleda tvog popucaće dugmad

na mom kaputu ispod koga

sem tebe ništa nema

samo moja golotinja

i ti raskošan na meni,sav

usnama grizeš dojke usplamtele

rukama se hvataš za bokove jedre

izludele od želje

da me uzmeš

da ti se dam

Jedna mi slika mira ne da

u telu izaziva vatre i strast

i kako sad moja nagost i ti

Smeta nam tvoja potkošulja bela

kao rampa,kao prepreka

kao nije istina

da tebi nije toplije i bliže

ispod mog kaputa....

Raskopčaj ga,uveri se sam !

marijanajtheferpopov@

VRATI SE UNATRAŠKE

Očekuješ da ti napišem ljubav

Sve reči do sada bile su zaludne

Ako poludim,naučiću i kinesko pismo

sa (kako kažu) svih trihiljade i nešto znakova i slova

Eto,pisaću ti i tako

Sve će i opet znam,biti uzaludno

Ti ljubav i reči ljubavi nećeš da primiš

Strah te parališe od tog saznanja

Bežiš od jasne slike

Bežiš od početka,od priznanja

jer vidiš samo kraj koji te parališe

.......

Hajde,kreni malo unatraške

od umišljenog kraja ka početku

ponesi sito za ispiranje zlata

na kraju vraćanja ka početku

ostaće opet ova ljubav,samo.

marijanajtheferpopov@

ZAMENJENE ULOGE

Budi žensko pa ćuti

ja ću evo biti muško

pa ću ti reći

Volela sam te

ne koliko sam mogla

već kako sam umela

Strasnim rečima

nestrpljivim nadanjima

direktnim pitanjima

provokacijama i zovom

tetreba u vreme parenja

A ti si bio kao jeftina žena

koketna namiguša

svačija po malo

a nikom nije stalo

(osim meni)

Tek na momente

budio se muškarac u tebi

niskim udarcima

s ledja

medju rebra

I ja po nekada žena

Direktno u oči

smelo i hrabro

rizikujući.

marijanajtheferpopov@

DEZORIJENTISANA

Kad tebi svane meni (se)smrkne

kad (je)tebi noć meni je tama

pišeš mojim maternjim slovima

ne razumem ni ćirilicu ni latinicu

reči u pismu su mi (ne)prepoznatljive

svaki čas proveravam onaj potpis ispod pozdrava

koga ni nema (jer me ne pozdravljaš)

(jeste,tvoj je,kao verifikovan na depo kartonu)

isto tako službeno reči zvuče

 i zrače minus ispod nule

Sve u meni mrzne

pitam se kako kad iz proleća pišeš

ovde još nije tako hladno

tek tmurno i sumorno,vlažno

Mada,blizu su mi tvoje reči,(uz)dahu

Ne mogu ih otopiti nikako !

Čudno

sve na moju adresu

sa tvoje lavina osude...

Kako?

Ništa ovde nije jasno

Nije istina

Nije tako

Barem da mi je da znam

Gde sam

(stalno u mraku ili će možda jednom

i da svane)

marijanajtheferpopov@

NAZDRAVIMO

Ma digni čašu

nazdravimo

Tebi,meni

njoj i njemu

Za ovu našu

od stvarnosti

i nas samih

sakrivenu

ljubav

od snova iznedrenu

I to je to !

Ma,hajde

digni čašu

da pijemo

jedno drugom

život iz očiju

Samo nemoj

da nas po ledjima tapšu

kao dve protuve

kurve i bitange

što krišom

pokriveni noćnom tminom

veruju u našu sreću

i maši

maši

maši jako

Neka sa neba

pogleda nas neko

i prstenje spremi

oltar opremi

barjak i svatove pripremi

O,ne

Neće moći tako

Grešna u pakao

ja ću

a ti već imaš rezervaciju

za raj.

Ma,digni čašu

da popijemo

sav ovaj čemer i jad

Do dna,

do kraja

do ludila

Baš tako

kako trajemo

Sada ih razbimo

žestoko

jako

o pod

Kao srce zgaženo

nek cvili staklo

tako!

Nazdravimo

mi sami sebi

i zabludi

snovima

tajnama

uludim nadama

Ma,svemu

Živeli !

marijanajtheferpopov@

DA MI NIJE NJEGA I NJEGA

Plašim se ovakvih dana

ranjiva i sama

u ćošku čučim

kolena grlim

i vrištim

vrištim tako jako

da me niko ne može čuti

osim istih

na mojoj talasnoj dužini

premoreni

zaboravljeni

ostavljeni

dobrovoljno naivni

Plašim se ovakvih vrištanja

u tišini

gde jedini je svedok

senka ruke Njegova sa neba

i da mi nije Njega

i da mi nije njega

klela bih sudbinu

klela i proklela

ali,verujem u Njega

(On i sudbina ne idu ruku pod ruku)

a i da mi nije njega

sve bi ostalo bez smisla

i ova jeka,nepodnošljivi eho u glavi

od sopstvenog nemog krika

i ova olovna samoća

i ovaj ćošak sobe

bez pravilnog oblika

za mnom šeta i zove

gde god se okrenem

čeka....

Da mi nije Njega

i da mi nije njega

(rekla bih

Sudbino moja da si prokleta)

marijanajtheferpopov@

RAVNOTEŽA

I,kada ti jednom nešto pritisne srce

ne veruj da je to bolest

kada te stegne i neda ti disati

ne traži leka zalud

To te negde savest stigla

i pritiska do ne izdržljivog jauka

istog tonaliteta

kao što moja tuga sada

lije niz moje obraze i čeka

preseljenje u tvoje prostore savesti

i ne,ne nadaj se milosti

Sve što povrediš svesno

negde Neko vidi i duplo namiri

radi ravnoteže

štiteći ljubav od čoveka

da je potpuno ne iskoreni

iz ovog Sveta !

marijanajtheferpopov@

SVIRAJ BRATE

Što me gledaš

Cigo tako

Što mi kroz zenicu

srce čitaš

Ti i tvoja violina

Dodji amo

Tako

Tako

Jecaj,Cigo

violina neka plače

Tu

Tu

Tu na uvce

da je čujem

da uguši sve jecaje

moje duše

Sviraj Cigo

Jako

Tiše

Tiho

Tihooo

O,da

baš tako

Ne probudi moje strasti

jer će opet da me guše

A guše me

daha nemam

prevareno srce plače

Plači i ti violino

Cigo,Brate

sviraj tako!

Sviraj,Brate!

Tako

Tako

marijanajtheferpopov@

GREH RUŽE

Ne gazi ružu,

greh je

lepotu njenu

greh je

ne kidaj je

greh je

ne sasecaj joj trnje

greh je

ne gledaj je hladnoćom

greh je

Udeni se u njene latice

da te opije

grehom.

marijanajtheferpopov@

BEŽIM

U nedrima te nosim

kao ukradeni pelcer

od nevena

(Bosiljak ne kradem

njega u nedrima gajim)

Na grudi pritiskam

svaku misao o tebi

kao miris skupi

od jasmina

(od mirisa ruže

ulje imam utrljano u koži)

Tvoje teške reči naslanjam

na ruke

(glava mi svakako

nije ovde,

na tvom ramenu sni)

Korak,

kao olovo težak

beži

beži

(vukući breme jeseni)

Plodovi su mi njeni

daleki

sumorni,kišni,magloviti

treptaj pleše

u mome oku.

(Evo,varljivo,zavodljivo

Sunce

hoće mi u oko)

marijanajtheferpopov@

GREŠNA NOĆ

Grešna noć,djavolja posla

obljubi me noćas,čednu

il mene grešnu,razvratnu

zavede strašću noćna magija

čarolija noći,tajanstvene

il,

Otkud znam

Obrazi rumeni

pogled spušten

Stid da li je

Oprosti Bože

mene grešnu

zgreših noćas

zamka djavolja

u meni il njemu

il u oboje

Sve jedno

Skrivam se od dana

da ne zuri

u moje tragove

il njegove

sve jedno

Noć nije kriva

samo rasplamsa

želje koje dugo postoje....

Ma,dodjavola

obrazi rumeni

otvaram prozore danu

Suncu i jeseni

kad sve umire

hm,

Izgleda da ovde

nešto počinje...

pa i ako na samom početku izdahne

vredelo je...

marijanajtheferpopov@

EMOTIVNI STERILITET

Jutro je

već uzjahalo tvoja

izgrebana ledja

zauzdavajući

tvoj ples požude

po njenom

iscrpljenom telu

od tvojih pokreta

vrsnog učitelja

pomame

nad likom žene

nebitnog ti kvaliteta

i identiteta

Pokretima

emotivnog steriliteta

sa jasnim znacima

amnezije

nakon svitanja.

Marija Najthefer Popov;

VRATI SE UNATRAŠKE

Očekuješ da ti napišem ljubav

Sve reči do sada bile su zaludne

Ako poludim,naučiću i kinesko pismo

sa (kako kažu) svih trihiljade i nešto znakova i slova

Eto,pisaću ti i tako

Sve će i opet znam,biti uzaludno

Ti ljubav i reči ljubavi nećeš da primiš

Strah te parališe od tog saznanja

Bežiš od jasne slike

Bežiš od početka,od priznanja

jer vidiš samo kraj koji te parališe

.......

Hajde,kreni malo unatraške

od umišljenog kraja ka početku

ponesi sito za ispiranje zlata

na kraju vraćanja ka početku

ostaće opet ova ljubav,samo.

marijanajtheferpopov@

UPOZORENJE

Upozoravam te,

Ako me još jednom

žestoko ošineš bolom,

Razbaštiniću te !

Moja ljubav

neće ostati,

nasledstvo tvoje

da je rasipaš

i bahato trošiš

po krevetima

bludnim

crvene boje.

Zariću ti

ledenicu u srce

pogledom prezira,

kada podjem.

Uspravna ću se

na peti okrenuti

i idem !

Zvuk moje štikle

što udaljava se

biće jedino

nasledstvo tvoje!

Ako ikada,

sretnemo se,

okovaću te bolom!

Marija Najthefer Popov

SA POSTOVANJEM PESMI I DELU (OPROŠTAJ)

Iz moje duše

danas je raznežen

izleteo beli golub

sa maslinovom grančicom

i prhnuo

do tvoje savesti

dušo svilena.

Na jarbolu moga

ratnog logora

danas se, bela

zastava zaviorila.

Kakav sam ja to ratnik

nemoćnog neprijatelja

Blagosiljam?

Dušom duše moje

iskrenog prijatelja

da se predam

radi Tvog mira.

Neka ti duša

nemirom ne skita

do kraja...

*Nek ide život*

Putevi su zacrtani

Ostajem dirnuta

Sa poštovanjem

Pesmi !

Marija Najthefer Popov

ŽELJA

Želja

Ja nemam želja !

Čemu ?

Ni sanja!

Ni nemir u

Verovanju!

U mojoj mašti

I ludoj strasti

Ti si stvaran!

Da te želim?!

Čemu?

Na nebu,

Na zvezdi,

Imamo postelju

U kojoj se milujemo

Maštom

Strasnom!

Jakom!

Drhtavo stvarnom

Kao da jesmo,

Zagrljeni

U slasti

Ljubavne strasti

Ti

i

Ja

Nemamo želju!

Čemu?

Mi se već

Rečju

I mišlju,

Milujemo!

marijanajtheferpopov@

EKSPLOZIJA

Sve eksplozivne naprave

Su u mom sludjenom mozgu

Ne usudjujem se da izgovorim broj

Nisam sigurna,ne pamtim

Kako su tempirane

Prestravljena ćutim

Dok još imam moć

Da kontrolišem ostatak razuma

Koji ima onaj inat

Da prkosi moći i silama ustezanja

Poznavajući svoj karakter

U teretu tišine

U stezanju obruča straha

Klaustrofobija je registrovana

Na mom zdravstvenom kartonu

Kao i Cave Penicillin

Kao Hipersenzibilna

Dijagnoza Granično stanje

Ja,

Buntovna i nepokorena

Nisam vična stegama

Puknuću dlanom od dlan

Urliknuću

Ma nisam robinja

To je istina

Kao što jedan i jedan

Jesu dva!!!

Do vasione

Preko brisanog prostora

Sagoreće jazbine

U kojima su skrivene

Tajne zvezde što na nebu fale

I daće znak

Eksplozija je jedina moć

Do suštinske istine....

marijanajtheferpopov@

PO KRHOTINAMA SRCA

Rekli bi:

Grešna!

Kučka bez srama

I emocija!

A,ja bih sada mogla

Bosa,

Po oštrim krhotinama srca

Uz pesmu cigana

Onu,kada za svoju dušu

Onako,kada mi kažu

"Ti si sestro,veća ciganka

Od nas cigana"

Mogla bih plesom

Ciganskog bluza

I mojih suza

Bosa,

Po krhotinama ovih jecaja

Po ritmu urlika

Taktu bezglasnog vriska

Duše

Mogla bih,

Uz pesmu cigana Igrom

Isplakati njihove i moje

Pesme koje nas guše

I kolaju žilama

Mogla bih,plesati

I častiti ih jecajima

Duše...

marijanajtheferpopov@

TAJNO MOJA

....i grlom klecava jabučica guta

skrivene,tajne osećaje moje

bežim i sve bih da ti se sklonim s puta

da te žeravica oka moga ne sputa

želeći te silno

ko davljenik slamku

ko brod u oluji

mirno more ili barem luku

želeći da rukama te ovim

oslobodim stega

i da te već jednom

strasno,silno

do ludila ljubim

bežim

sluteći da ću

jednom da te molim

da ugasiš ovaj

plamen što me guta...

Marija Najthefer Popov

KRIK BEZGLASJA

Postoji bezbroj tumačenja ljubavi i svih ostalih emocija koje je prate.U pjesmama Marije Najthefer Popov ljubav je totalno i konačno davanje i oblika i suštine, i tijela i duše.Sve manje nije ljubav, sve manje je samo pokušaj voljenja i nametanje sebi nečega što ne postoji.Zato je ljubav njena staza do zvjezdanog jata čak i do one tame gdje prestaje biti zvijezdi.Bezgranično predavanje za bezgraničnu ljubav.To je u stvari srž one strasti koja se izliva iz svih njenih pjesama i prosto se pojavi i u čitaocu tih stihova koji izgledaju kao nabacani na papir onako napisani sa vatrom u srcu.No nijesu samo nabacani, u njima je strogo ustrojstvo i hijerarhija po kojoj su stvarani.Svaka pjesma je sebi svojstvena emocija koja ima svoj život, ritam i intezitet a sve zajedno su melodija davanja cijelog bića.

U viđenju ljubavi okom pjesnikinje nema ničega običnog i svakodnevnog.Ona leti do neba, nestaje u divljini, ide do dna tame i vraća se na talasima bujičnih rijeka.Nosi je strast, nosi je iskonska želja ali i spoznaja da se ničim ne može više uzeti nego davanjem.Ipak u svom tom davanju ona želi da sačuvati sopstveni identitet i sopstveni ego, da da i njega ali da joj se vrati ojačan i nahranjen moćima i spoznajom da se davanjem uzelo isto toliko.Sve to u jednom bezglasju gdje je jedini zvuk nečujni vrisak kojim unutar srca vrište emocije.Čućete ga čak i ako samo nehajno čitate pjesme.Doživjeti ako ih čitate dušom.

1.

MOĆ ĆUTANJA

Nema je moja reč

Kao u gluvo doba

Samo senke prelaze licem

I govore svoju priču

Gluhom slušaocu

Što oseća dušom

Prazan je pogled u mojim očima

Bezbojan kao voda

Samo žedan se napija

Iz te presahle čaše

I oseća magiju ukusa

Grube su moje ruke

Kao gruba reč što seče po srcu

Podigni nežnom rukom moje lice

Zaroni pogledom u moje prazne oči

Utoljena žedj ima magiju

Svih čula

Vrisnuće moj um

Umesto moje reči

Drhtajem moga tela

Ispričaće se priča

Istinitija od moje reči.

2.

DOLAZIM

Dolazim ti,dušo

Dolazim ti dušo

večeri svake

kad brižno saviješ

dana presvlake

spereš sa sebe

čežnje svakojake

i misli nestašne

Kad od silnih vatri

sagoriš sav

spustiš glavu

ugasiš dan

Utoneš u san

Dolazim ti tad

u mekane ruke

čiste umivene

od bludi svake

a licem se širi

dečaka osmeh

što protrčava ti

kroz dubok san

Dolazim ti

noću

kada duša tvoja

izgubi bitku

sa inatnim stavom

da voliš više

neke tamo

samo mene ni slučajno

Tvoju!

Toliko tvoju

da pas se od mene

uči 

biti odan

i sam

čeka gospodara

po vas dugi dan

Ćutke !

Dolazim ti

kao nečujna tajna

umiljato,nežno

da ti dahom

zagrejem telo

prozeblo od samoće

da oteram dana svanuće

Noć silim da traje

Da sanjaš dete

u sebi

na smejalicama

da ti razmazan pekmez poližem

kao rukavom dete

dok nisi znao

da ćeš biti moj

Noću kada utoneš

u blaženi san...

3.

HLADNOĆA

U raširene zenice

tvojih očiju

više ne mogu

da stanem

Porasla sam

viša

od toga

onoliko 

koliko je trebalo

da odmaknem

od slepila sopstvenog

nema te

Rečima tvojim

ne razumem slova

Drugi sam jezik

progovorila

 iskrenije zvuči

od tvoga

Hladnoća  me

podseti na tebe

sa žiganjem bola

dišem u ritmu

srca 

oslobodjena

 ropstva  ledenog

suzi pogled

uzalud gledaš

 nema me više

4.

RASTANAK

Unezvereni od straha

Stvorili smo način rastanka

Koji to neće biti

Ni na krilu aviona

Neće pisati odlazak

Pokupiće kofere beskonačne trake

Al oni se vrate

Uvek iznova vrate

Uspaničeno smo se rastajali

Već posle prvog sastanka

Sve što smo se više pozdravljali 

Sve je više bilo dolazaka

Otići ću dok lebdimo

U onom našem prekoračenju

Svih granica neslućenih

Biću jaka,od oboje jača

Ostaviću sebe celu

U tebi,tvom srcu,misli i telu

Rastaćemo se bez pozdrava

Rastaćemo se bez rastanka

Unezvereni

Uspaničeni

Na granici prekoračenoj

Koja nas neslućeno

Vraća nama...

5.

TIŠINA I JA

Noćas su me

Volele tišine

Strasno

Ni nade me nisu

Dugo zavaravale

Zabludom

Čuo se samo

Brzi

Odlazeći voz

Žena sa rezervacijom

U ruci

Kao nadom 

Ćuti

I sluti

Noćas su me 

Obljubile tišine

Jasno

Ni čežnje nisu

Dugo žarile

Krvotokom

Čuo se samo

Crkvenih zvona

Zvon

Ona ista žena

Sa verom 

Kao izvorom života

Ćuti

Ništa više

Ne sluti

To je bio

Poslednji voz

Noćas su me

Ostavile reči

Jasno

Ni šapat dugo

Nije zaustio

Čuo se samo

Svih nada lom

Žena odlučno

U potpunoj tišini

Zalupi 

Teška vrata

Za sobom

Umuknu čekanje

Snagom svom

Tišina

I ja

Same sa sobom

Jedna sa drugom

Slutimo odgovor

6.

DIVLJINA

Ako me ponovo stvoriš

U Iskonskom obliku mene

Suštinu mi sprži na lomači

I pepeo raspi po divljini

Ako me nanjuši zver

Oplemeniće me prepoznavanjem

Svoje suštine u sagoreloj meni

Ipak me ne rasipaj 

Zakopaj me duboko u sebi

I ne govori nikom tajnu

O šumi divljih ruža i trnja

I ne diši dubokim dahom

Da me ne oduva

Kao seme što se izliva

U mekotu i toplotu

I želim da proklija nekako

U pitomini

U negovanoj saksiji

Na prozoru koji gleda ka divljini

I zavija kao zver sapeta

U skoku...

7.

SAMOĆA I SEĆANJE

Iznedriću se JA

iz Tvoje samoće

i u njoj !

Kada ništa više

pa ni vetar

ne fijuče

kroz prozor Tvoj

a,sneg ostane

neutaban

na ulaznim vratima.

Od nekud

sa tavanice

prašnjava

od paučine

u Tvoje

zamrzle zenice

spustiću Ti se

u razmišljanje

Osmehnućeš se

i utonuti u san.

8.

sMIRaj

Molim

ležaj od lekovitog bilja

sa uzglavljem od belih ljubičica

pokrivač od lanene krpe

i dve sasvim obične

meke ruke

da se oko mene sklope

Ne!

ne sklanjajte me od kiše

neka se sa suzama stope,

grmljavina sa jecajima duše

i otkucajima srca što drhte

u naručju izmedju dve nežne ruke

Ostavite

upaljen Mesec

od njega me ne zaklanjajte

kada se sve tišinom smiri

i srce stane

neka me podignu te odane ruke

u Mesečevo krilo

u ljuljuljkanje

dok polako sviće

moje će se telo upokojiti

sakriveno medju oblake bele,meke

spustiće se sunčev zrak

na lekoviti ležaj i bilje

...

tu (me) ponovo prekrite

plavom ljubičicom

i sećanjem

gde je ležalo srce

posadite jorgovan

da miriše

kao nežne ruke.

Molim....

9.

Tvoja se pesma ispisuje žuborom

Kapi znoja sa tvoje kože

Po mojoj kad kaplju

Pa se množe

Vazdušne struje i kovitlaci

Uzdaha u ritmu jednakih

Bubnjeva u čulima

I vodopadi što buče

I uzvodno

Virovi,brzaci,klanci

Kroz brze reke znalci

Kroz divljinu zveri

Reže

I teže da mi u nožne listove

Il medju butine

Utisnu zube

Kao ožiljke trajne

Iz mog grla,vrisak

Krik divljine utihne

Propne se,kao razjareno Sunce

U sred jare

I presuši sve

Plićake i bare

U dubinama rovare

I krstare gliseri

Odnekud sa pučine

Se dižu talasi

I jahači se dave

Udaraju u obale

Tesnaci uski

Gutaju poplave

Oštre hridi mame

Penu

I eto kraja

U ritmu divljeg zova

Propne se vasiona

i klizi niz rukopis od znoja

Bačena na kolena

Pena po hridi razlivena

10.

TREBA SAMO NAVIKNUTI..

Ako razotkrijem

svoje trenutno stanje

moram reći

kako nisam

još uvek navikla

na udaranje zvona

sa katedrale

tik uz kuću u kojoj boravim

u trenu

gromoglasne zvonjave

nikada

ne uhvatim prvih par sati

Zanesu me

rasprhani golubovi

udaranje moga srca

u grlu

svaki put iz početka

više se neću prenuti

moram očekivati

moram naviknuti

konačno jednom

sasvim jednostavno znati

koliko ima sati

veoma bitna stavka

za opisivanje

Moje

trenutno stanje!

11.

....samopouzdanje....ili,pesma Ženi povredjenoj

Ženo !

evo,

onjuši me

sujetom povredjenom,

zabludnom,

razapni

raščereči

kožu zderi

krvavom rukom

srce poderi

kopaj i traži

kao po prvi put

odstreljenoj

trofejnoj zveri

...

sve ti dopuštam

pod uslovom

da me na kraju

na ogledalo okačiš

pod kojim se umivaš

radi čistote

je li ?!

....

Ženo!

Ništa tvoje u meni

bilo nije

ni traga ostavilo

....

Što u meni je

moje je

i pripada mi

....

Ženo,

ne dozvoli

da ti se čini

Od toga se ludi

i brže stari

...

Ženo!

Veruj sebi 

i u sebe!

Ništa tvoje

meni potrebno nije

Ja te u oči gledam

glavu podigni

molim te 

ne dozvoli

da te sažaljevam

12.

PUSTI MENE

Pusti da te zagrlim jako

rečju,

željom

dahom

da stiskom

kao kupusovim listom

izvučem iz tebe

vatre

što gore

pa te prže

i bole

Pusti !

Pusti mene

da te zagrlim

jako !

Ovako....

13.

Rodoslov

Nije problem

u hoću

il neću

Želim

il ne

Deo si mene

bez dileme

al medju nama

su prepreke

Rodoslova

crno upisanih slova

prognanstvo iz roda

kletva od poroda

kamenovanje licemera

onih svetih

bezgrešnih gadova

što bez duše

sve skrupule ruše

al znaju

jer ne osećaju

da skriju

da lažu

pa onda kažu

Kurva!

Nije moje srce krivo

što mi ime nosi

breme i nivo

zavet na čistotu

onu prostu

gde te časni

ne diraju

al nečasni špijuniraju

jer kao u politici

da skriješ slona

fokusiraj se

bez pardona

na malog mrava

što marljivo radi

kuću gradi

i zajedništvo čuva

do groba

Nije pitanje

na mestu

da li ja volim te

il neću

da bez pardona

srušim iluzije

o toplini doma

gde ja hoću

jer tako se mora

da budem

pralja

zlatnog salona

gde sve blješti

od suvog zlata

vrednosti nula karata

Osim potomstva

E to je

moja slaba tačka

Kočnica do gasa

Moj izbor mozga

do poslednjeg daha.

14.

ČETKICA ZA ZUBE

Nemoj pustiti noć da prodje

Ne daj

Ona je na sve četiri strane sveta

Naša zaštita i naša soba

Zaključaj jutru vrata

Neka se strpi

Još moje telo snage ima

Da te ljubi

Nemoj mi reći laku noć mila

To zvuči grubo

Na rastanak liči

Svaki put reci dobro mi došla

Noć je pred nama,lepo je veče

Ne otvaraj vrata ne zovi mi taksi

Kud ću ja ako ne ovde u tvoju sobu

Ovde je moja potkošulja živa

Moja stolica i kafa vrela bez šećera

Pozovi dostavu na kućnu adresu

Meni samo četkica za zube treba

U žurbi da me zagrli noćna tmina

Nisam je ponela

Možda i nisam smela

Sada naruči

Sve drugo otkaži

Ljubavi prošle

Sastanke hitne

Ako treba i nas otkaži

Od celog sveta,ni malo bitne

Nemoj mi reći laku noć mila

Dobro veče mi samo prija

Daj mi papuče i sve moje potraži

U noći u kojoj pre nisam bila

Baci ključ da jutro ostane

Pred vratima ove noći

Nek nekom drugom na vrata kuca

Nama je noć nedovoljno duga

Sad spavaj ljubavi

Spavaj i ti mila

15.

PISMO

Pišem ti ovo pismo, Dobri moj -

- Ovo neočekivano pismo je posledica

nekog nemira u meni, neke crne slutnje.

Ne odoleh strahu i iskušenju…

Nadam se da si dobro, hvala milom Bogu…

Dugi niz godina aorta života ulivala je u moje srce mastilo tuge, koja boli i traje...

(a, kažu da vreme čini čuda)

Mastilo koje je prelivalo snagu izdržljivosti

nije se trošilo u pisanje pisama koja su trebala mnogo ranije da ti stignu

i budu priznanje, molba, pokajanje... šta god, Dobro moje,

da izglade nesporazume na vreme....

I tako, godina za godinom,

sve su šanse propuštane a, srce,

srce doživelo infarkt!

Pokušavala sam da im objasnim da je to premor

od bola, od čežnje Dobro moje, od tuge za tobom, za nama ali,

ko još veruje u ljubav večnu?..

... I dok su mi radili operaciju na otvorenom srcu,

čvrsto sam te držala da mi te slučajno ne iščupaju iz grudi

gde živiš od kada te znam i, za uvek, Dobro moje…

Tu stanuješ, tu caruješ, boliš, gušiš

al, neka te!..

Bajpasom su mi krvotok premostili.

Rekoše : samo jedno al, stopostotno začepljenje!

Nemaju oni pojma, Dobri moj,

da to ti,

tu,

za navek stanuješ

i, bujaš kao voda na Djerdapskoj hidrocentrali,

kao oni, kobajagi, lekoviti kristali što se u vodi

preko noći ustostruče

i, da si ti, Dobri moj, u mom životu uvek zatvorena prevodnica,

svaki brod ljubavni zaustaviš i potopiš…

Dobri moj,

evo, svašta ja sebično tebi napisah o sebi

a, šta je tebi?..

Čuh da čekaš transplantaciju srca?

Ako ću iskreno, ta me vest i prelomila te

reših, Dobri moj, da ti ovo pismo napišem

i obavestim te

da sam jutros bila u centru za transplataciju, napisala i potpisala

da doniram svoje srce iisključivo tebi!..

Znaš, Dobri moj,

kada nam raspore grudi

ti iz mojih

a, ja ću iskočiti iz tvojih...

Tada me zagrli čvrsto, da poletimo!..

Oblaci su tako meki!..

Nebo je beskraj večni!

Toliko, za sada,

Ostani moj

a ja, svakako Tvoja!..

Odletimo u večnost -

Tvoja za navek...

Ja!..

PS! Pisano mastilom iz mog srca,

krvavim mastilom moga života,

dana sasvim običnog

a, ono što bitno -

na dan susreta konačnog i večnog!

16.

ČERGA

Hajde da stvorimo našu čergu

dom bez adrese i korenja

ognjište da sobom nosimo

sve vatre nek gore nam iz dodira

Hajde da u čergu primimo

sve reči šaputave,one bludne

i ležaj od trave svileni

ne za druge

ne za druge

Samo ti i ja na mesečini

u reku suludi od žudnje

da uranjamo 

i vinemo se put oblaka

da uzmemo daha

u pomahnitale grudi

Odrešimo ždrebice i pastuve

neka jure

neka jure

grive neka se mrse

pri sretanju

u kasu

i galopu

Na jutrenju

usred podne

pa noću

neka ržu

osedlani i upregnuti

u naše žedji nepresušne

neka se propinju

neka se znoje

pa u reku

pa u reku

da se operu

da se napoje

kocku šećera pojedu

sakrivenu

na tvom stomaku

i mom struku

da se prežu,zauzdaju

za dalje pute

ka suncu

ka mesecu

sve uz reku

kraj šume divlje

maline da pasu

sa mojih grudi

vešto vodjeni

snagom tvojih ruku

Čergu,

hajde da za adresu našu

sagradimo čergu

od nas dvoje

i svom gužvom ludila

što se u nama bude

Pa da putujemo

putujemo niz virove

i ponore

i na vrhove

i na neobuzdane

livade naših žudnji

kroz šume 

naših isprepletenih ruku.

hajde,pristani

konji su nestrpljivi...

Čuj im šapat

Ržu iz naše utrobe.

17.

DA MI GATAŠ,RUŽO

Ružo,

da mi gataš

al ne u dlan

ne u šolju

ne u grah

U dušu,Ružo

u ovu bolnu dušu moju

i u srce

dal znaš ?

dal znaš,Ružo

da baješ?

da praviš ono

od njegove kose

i mirisa njegove kože

da pomešaš

pa mi to daš

da pijem na tašte

u sred podne

pa u noć

celu noć

da ga sanjam,Ružo

kako leži sam

da mu sa pameti skloniš

sve koje nisu ja

dal znaš ,Ružo

da gataš?

Gataj ,Ružo!

Al,prvo mi se u dušu zagledaj!

Dam ti sve šta išteš

sve što imam

Samo ga začaraj

ako neće mene

neka živi sam!

(Sestro,

ja ti vidim, znam!

On te oće!

Zbog tebe je sam!)

18.

PROČITANA KNJIGA

Prevrćeš mi kožu

Razvlačeći užad kroz utrobu

Kačeći na njih mračni deo moje podsvesti

Kao veš opran ručno,sa flekama,da se prosuši

Ne previše,vlažan pegla se lakše

Praviš promaju kroz jesam i ko sam mislila da sam

Pomeraš istanjene žice

Na kojima jedva visi ustreptalo srce

Kao nad ponorom,plašeći se visine

Naginje ka tvojim dlanovima

Da stiša tahikardije al zamku ne prepoznaje

Čitaš tajne zapise po zidovima moje suštine

Sva slova dešifruješ kao da si ih lično pisao

Neke čudne hijeroglife,kao tvoj rukopis na meni

Al,čitaš me,istina je

Sve što pročitaš,raspoznajem.

Bez kucanja u mene ulaziš

Postidiš me potpuno nepripremljenu

Svu u neredu,kao kada ne očekuješ goste

Komotnu i zabludjeno sigurnu,skriveno napetu

Postavljaš na ležaj za psihoanalizu

I tako razgovor počinjemo bezazleno

Pitanjima i odgovoromima i obrnuto

Onda se zanesemo i samo ulogama promenimo mesta

Raspričaš me bezobrazno i ja snishodljivo nadmudrim te

Skinem sa sebe obraze i kažem ti,obljubi me

Zavučeš se u moje zone,skrivaš se uverljivo

Al ja po vatri u zonama pratim te

I pustim te u svoje krvotoke

Menjaš mi meko tkivo u stene granitne

Zatalasaš me,razbijam se na čvrstini sebe

I kao pena prekrijem te

Dok ti i dalje postavljaš pitanja i polako zatvaraš me

U sopstvenu suštinu.

Na kraju mi vratiš kožu,kao maskirno odelo

Pozdravljaš me zadovoljan pročitanom knjigom.

19.

Srce moje

Znaš li,srce moje

Ako ti kažem

Odmori se

Hoćeš li

stati

Srce moje ludo ?!

Ako ti kažem

Promeni se

Hoćeš li se

preobraziti

U ravnodušno neko

stanje

koje neće umeti

u mojim grudima

da se snadje

Srce moje ludo

Znaš li nekako da 

da ne boliš

da se ne menjaš

da traješ

(a)da ne staneš ?

20.

EMOTIVNO OSAKAĆENI

Kad presudu prihvatiš

Bez prava žalbe

A zlodelo počinila nisi

Stisni pesnicu 

I svom snagom udari grudi

Da prestane da cvili srce

Ili se raspori 

Iščupaj ga i baci

Neka ga gaze nemilosrdni

Cinično i uz likovanje

Osakaćeni neemotivci

Kad sam sebi odrediš kaznu

Za nevinost

Stisni se i uspravi junački

Neko će valjda da te shvati

Al bezdušnik će da se junači

Prazan,neiživljen bez milosti

Kriva za ljubav

Kriva za doživljenu slast

Kriva što je prepoznala strast

I popila je kao žedj

Kao sahara kišu

Koja joj se desi

Kao prirode čudo

Iza koje procveta pustinjska ruža

A ja kriva

I za tu kišu

I za to čudo

I za ružu

U pustinji niklu

Kriva

Kriva

Tupim zvukom

Kao udarac maljem

U mozak

U neshvatanje

U sred moje podsvesti

Onesvesti me

Klicanje mase

Podržavanje jalovosti

Presude što osudjuje

Života ispunjenje

Davanjem dobijanje

U ime ljubavi

Se odrekli

Skraćenju kazne

Ne očekujući pomilovanje

Od rulje emotivno osakaćene.

21.

DJERDANI

Oš mi kupiš djerdani

na vašir s levu ruku

a u desni džep

i ćurka šarenog

iz ono selo u povratak

i jaja od morku

sa sve morku

da ti ga zakuvam

na jutro

kad mi ciganke

od noć bežimo

uz decama da budemo

i da ti dam ono tvoje

što kmšija misli da je od njega

a ti ga napravio

ko sad da gledam

u onaj mesec

u reku

kad cel dan imala

muku neku

od stra?...

Oš il da begam

u reku

da s udavim ko sunce

u njojzi

od meseca kad bega

ko ja

kad begam od čergu

u vinogradi

u groždje dat si dam

da me imaš

ko sad se sećam

da ti još jedno dete dam

da imaš od mene dva?...

Oš mi kupiš djerdani

pa das lepo udam

sa sve tvoju oba deteta

na svadbu da mi sviriš

a jas da igram

s onim što ima konji

konji ko ceo svet lepi

garavi ko noć

a zubi beli

ko moja pod sisu koža

da deca piju mlko

da nisu svi garavi

ono jedno

otkude da znam

u jedno selo

ko sad se sećam

teo me jedan

gospodin

srećan mene ciganku

da ima...za dinar?...

Oš mi kupiš djerdani

pa da s ovu muku

se više ne sećam

u koju reku ću da s udavim

čak tamo dok ne nadjem

onaj sa mečku

da ti mečka pred šator zaigra

ajd,kupi djerdani

pa da mečka ne igra?...

Oš ?

brate slatki

da se s djerdani udam

za onog što ima konji 

konji ko noć garavi?...

22.

VUČICA

I kad misliš da me imaš

I da si zastavu pobede zaviorio

Kad uspraviš se sa pobedničkim osmehom

Dragi moj,priznaću ti

Nisi me ni dotakao

Kada misliš da si muški

Ugasio sve požare u meni

Odmakni se,požuri,idi

Da nad sobom ne bi zaplakao

Dragi moj,reći ću ti

Požuri i ne likuj tako

I neću ti reći

Dodji opet

Dragi moj,zaboravi me

Ja sam žena kompleksnija.

Kao cvet nedodira

Nedotaknuta divljina

Široka prerija

I divlja vučica

Što čeka svog vuka.

23.

SUŠTINA

Ne zavodi me bundom

Sibirskog medveda

Ni šubarom od lisice iz istog

Ne šepuri se skupim kolima

Ni vikendicom na planini

Jahtom na moru

Ne kiti po sebi dijamante

Ni satove skupe i losione

Košuljama sa inicijalima

Odelu skupom 

I mestu rezervisanom u prestižnoj diskoteci

Ne zavodi me gegom

Šarmera i Kazanove

Rečima o nauci sportu politici

Ni prijateljima na visokom nivou

Samo sve sa sebe zderi

Ogoli se

Prevrni kožu

I reci ko si

U dubokoj suštini

Da znamo oboje

Ko si u svojoj neodoljivosti.

24.

BIĆEŠ TI....

Bićeš ti moje juče

dok srce kliče

i uludo viče

Oprosti !

Bićeš u senci

dok vriju zdenci

ljubavi moje

Bićeš ti prezren

i od samog sebe

što sada suzom mojom

likuješ i miješ

grehove svoje

zarivene u srce moje

i rovariš ranjenom dušom

Samouvereno!

Bičeš ti ...

samo jedno ime

Nikada više preko mojih usana

točeno

krvavo crveno vino

u slast popijeno

kao ludilo . Bićeš ti.....!

25.

MOJ SVETIONIK

Ne zaranjajte u moje more

Ne jašite moje talase

Ne otvarajte moje školjke

Ne duvajte mi u jedra,kontra vetru

Vetru sam miljenica

Školjki sam biser

Talasima predvodnica

Moru delta u koje uranja

Ne gasite svetla na mom svetioniku

Ne budite identifikovani putnici mog Titanika

Ne dešifrujte moje karte plovidbe

Ne pratite moje kompase

Moji kompasi su na senzore moje strasti

Moje karte su lukave i navode pravo na grebene

Moj Titanik ima preživele zaljubljene

Moj svetionik se pali mojim očima

Ne zadirite duboko

Ne gledajte površno

Ne pričajte smišljeno

Ne zaključujte zlobno

Moja dubina davi

Moja površnost je maska

Moja istina može da demantuje izmišljeno

Moja zloba ne postoji

To ste vi sebe prepoznali

Noćas ću ugasiti Svetionike

I uzjahati talase

Kao pena se penušati

Nošena Titanikom 

Mojim morem se uliti u deltu duše

Široku i duboku

I bisernu

Bez kompasa

Bez jedara

Hvala vetru

Hvala kartama

Hvala mojim senzorima

Za istinu.

26.

SVOJI NAJSVOJIJI

I niko ne ume da pročita

Tvoj treptaj oka kojim me pratiš

Ni tvoje ruke oko mog struka

Misao tvoju što se sa mojom dopunjuje.

Ti si staza kojom bludim

Čežnjiva duša u kojoj snijem

Moj plač je tuga tvojih briga

Kada odlazim dok se ne vratim.

Nema u nama straha i sumnji

Tako smo zavetovani od kad se znamo

Sve moje strasti su odraz tvojih žudnji

Pamtimo mladost kojom još titramo

Tvoj dah je uvek na mome vratu

U tvom krilu moje je gnezdo

I kad smo dati i kada se ne damo

Mi se uvek držimo neraskinuti

Jačina ljubavi što nas veže

Daje slobodu da letimo

Samo,ti i ja znamo gde odlutamo

Lasta se uvek svome gnezdu vrati

Ne gušimo se ovozemaljskim

Ti stremiš visoko i u nedodire

Ja se visina tvojih klonim

Da te dočekam ako se sunovratiš

I obrnuti sled postoji

Ja rečima nižem naše intime

Ti si tu da ih razumeš i sve shvatiš

I muzikom ispratiš reč poezije

Tvoje je oko moja presuda

Tvoj zavet moja sloboda

Moje je oko tvoja presuda

Moja ljubav tvoja sloboda.

27.

VAN TVOJIH RUKU

Toliko navikla na tvoje ruke

Boli me kada me puste

I svetlost koja iz tebe sija

Nedostaje van tebe u sred podne

Bude mi hladno kada me odmakneš

Drhtim ali drugačije nego uz tebe

Sve je besmisao i sve drumovi pusti

Osim onog što me nazad tebi vodi

I pitam se kud ću i kome

Ko još izlazi iz lepote

Onda mi nešto u grudima pukne

Obrišem suze i krenem kud me vode.

Dal sam sama nešto me muču

I neke iskrice lepote se pred očima roje

Iznad mene nebo od tvoje divote

Ispred budućnost što obećava

Ma biće sutra opet lepote

I sad je nego nisam je svesna

Čujem šapate tvoje pohote

Ja sam žena i znam čija.

Da se vratim i kada ne mogu

Put da pronadjem izgubljena

Od nekud se stvori tvoja ruka

I kažeš dodji,vrati se mila.

28.

MI

Ti i ja smo 

Katanac i ključ

Trezor i šifra

Blaga neprocenjivog

Oči moje imaš

Da sa njima gledaš

A ja tvoju snagu

Da se nikada ne predam

Ti i ja smo

Lutalice

Istražujemo granice

Dokle i kako možemo

Davanjem da uzmemo

Lepotom da se pružimo

Sejemo

I žanjemo

Ti,

Ono moje ime pod zakletvom

Ja ona tvoja

Pod prstenom

Ti i ja

Pred istim oltarom klečimo

Pred istom se ikonom molimo

Zajedno palimo i gasimo

Iz iste čaše vinom nazdravljamo

Nahoru delimo

Ti,

Adresa mojih povrataka

Ja slast tvojih čekanja

Ti i ja

Snaga u korenu

Podatna uz tebe

Ti bujaš

U meni

I plešemo

Naš ples života

Čvrsto upleteni

Pronašli se

I srasli

Do kraja života.

29.

MAŠTA

Moja mašta

Magiju ima

Da te poljulja

Svojim nemirima

I tvoj mir uznemiri

Da ti šapuće

Da te ima

Ubedljivo kao

Da sam ti tu

U nedrima

U nemirnim zavesama

Kad misliš

Da je promaja

U srku supe

Zalogaju sira

Svuda me ima

Samo se opusti

I iskreno razmisli

Zar nisam tu

Oprosti

Ako sam uobrazila

Onda nešto ne štima

Moji me nemiri

Bune

Verovatno sam ja

U tvojoj mašti

Na tvojoj žudnji

Il kad se prepustiš

Istini i priznanjima

Pa tvoja mašta

Magiju ima

Da mene poljulja

Kao na ljuljašci

Na kojoj letimo

I vagamo

Ko će prvi

Priznati

Da naša je mašta

Kao istina

I sa nama se igra.

Do ostvarenja.

30.

KAD KAKTUSI PROGOVORE

Ćuti

Samo ćuti

Nek ti na usnama

Kaktusi niču i bole

Trpi

Sve istrpi

I ćuti...

Al,nešto ću ti reći

Jednom u sedam godina se desi

Da kaktusi čarobno procvetaju

Otvore se

Al samo jednu noć

Cvetovi postoje

Već s jutrom

Umiru plačući

Ja ću čekati

Da saslušam

Šta mi imaju reći

I uživati u tim rečima

Raskoši.

31.

Posveta

Napisaću jednom Pesmu sa posvetom

Da smirim sadašnjost

Olakšam budućnosti

I ne mučim istoriju

Napisaću je imenom i prezimenom

Ja se ne plašim gledanja u oči

I ne ćutim

Što izgovorim i što (pre)ćutim

Ja iza toga stojim.

Ko sumnja

Ja čekam otvorena

I dajem na pitanja odgovore.

32.

ZIMSKA ČEŽNJA

Navejavaš se

na moje misli

poput snega

na moj dlan

vreli

Stisnuću te

kao grudvu

zakotrljati

putanjom misli

niz bujanje želja

do vrelog cilja

pretvorih te

u vrelinu

Otičeš

niz mene

na tebi se

sklizam

i padam

ruke pune snega

A veje mi opet

na dlan...

33.

IZDAJA

Dama i prostakuša

Kraljica i sluškinja

Tama i svetlost

Noć i Dan,

Nesanica i miran san

Usamljena breza

I hrastova šuma

Ruža i ružin trn

Voda i Žedj

So i Hleb

Bolest i Lek

Leto i Zima

Vrelina i Hlad

Smeh i Plač

Na kolenima

I na tronu

A sada sam 

Vitez i Žar

U bitku vodim svoju

Gore prozvanu kolonu

Štit mi

Kovala Istina

Kroz plač

A mač

Ljubav i Izdaja

U dogovoru

34.

SKRIVENA U TVOJOJ PESMI

Kojim god jezikom da pišeš

Ja te razumem

Ne skrivaj se stihom

Nepotrebno je

Da pišeš o hladnoći ja se smrznem

Kad pišeš o suzi

Ja plačem

O lepoti ja se postidim

Dobroti

Ma samo neka smo živi

Bar za primer da nas još ima

Al o ljubavi kad pišeš

Tu sam sva čula uključila

Tu me ima

Tu me mnogo skrivene ima.

35.

SLABA

Krv promeni pravac kretanja

krvotok zaluta negde van srca

pipci neki zatrovani izdajama

teškim rečima i lažobećanjima

okuju bolom dušu ranjivu

zaslepljeni nadiru sve jače

umesto da se vrate u tokove, krvomile

Da u pretkomorama toploiskrenim tonovima

na vrata srca milozvučno ljudski zatrube

radost života

Oni kidaju,čereče,peku

ona sveta osećanja

Veru u ljude!

tad i nada klone

ruža svene

sve se pretvori

u lažbitisanje

Cvili mozak

sve jače cvili

sve više nema snage...

36.

U TO IME

U tebi je djavolje grotlo

I andjeoski bal,istovremeno

U tebi je pesma

I plač,sve isprepleteno

Tvoje su ruke melem i slast

Oči brižnost i ubojita strela

Sve se kod tebe daje i uzima

I sve se deli i sve sastavlja

U slast

U strast

Jedino meni sve se zaplelo

Uz tebe mi gori telo

A ti gledaš i raspiruješ strast

U tebi više ne raspoznajem

Gde počinješ ti

A gde sam ja

Jedno nam telo

Jedna želja

Oboma u slast

Tebi u čast

Meni na grešna dela.

U to ime popijmo

Otrov i spas.

37.

NIKO

Ljubav je On što je uvek tu

Ljubav kada pozoveš

Odaziva se

Ljubav muža,Prijatelja,druga,ljubavnika

Čoveka,pre svega

Odazove se barem u strahu

Da ti pomoć treba.

Od svega toga ko si

Niko!

Odazvao se nisi

A trebao si

Jer sobom predstavljaš Čoveka

Pa zar ni to u stanju nisi?

Prezren doveka !!!

38.

BAGREMOV MED 

Iščupavam

iz uspomena

sve jednu

po jednu

sliku iluzija

o sreći

kao sa

bagremovog lista

listić po listić

Voli ne voli

Boli ne boli.

Čupam

i bacam

zamahom oštrim,

ali se svaki

trenutak sa tobom

toči kao

bagremov med

kada ga iz saća

pokidanog vrcaš

a on se

u beskonačnoj niti

toči i neda se

prekinuti.

39.

LEŽAJ OD RUŽA,

Nikada nisam bila u ovom domu

Gde imam krevet od ruža

I spavaćicu golu

Da se ne ospe koža

Od slatkog trnja

Iz tvojih očiju

Nisam ni kafu kuvala

A jaku ti nudila

Sa pregršt šećera

Na stolici na kojoj sam sedela

Ostala moja želja ubodena

Nikada te niko nije ugatao

Za taj ubod sudbine

Nikad čula

U sebi slutnju nosila

Da postoji jedno mesto

Za koje sam stvorena

Nisam ni ognjište tu podložila

A u tom plamenu izgorela

Supa za tebe skuvana

Mojim začinima

Nikada nisam bila tu

A moja lična karta

Na stolu

I dosije otvoren skroz

Bože,znam po svemu

Nije moguće

Nisam zalutala.

Nikad nisam bila 

Toliko prisutna kao ovde

Gde nikada nisam kročila

40.

PRVI !

Poslednji put smo bili bliski

Davno

Pre par sati

Vrcali su iz nas biseri

Kao iz trezora dijamanti

A sreli se nismo

Poznala sam te po maniru

Tvrdoće u tvom odgovoru

Kao vojničkom koraku

U stavu nemirnom

Na ostav

Ponovo

Ruku pod ruku

U oslobadjanje

Sebe

Mene onoliko koliko niko

Pročitao nije 

Moju presudu

Na koliko

Robijam

Sa narukvicom na struku

Kao nikom

Sam izuzetak

Ne imadoše dželati veštinu

Ni iskustvo

Da mi noge sputaju

U raskoraku

Morala i greha

Uma i van njega

Kriva a živa

Nevina a osudjena

Telo se skriva

Od mlakih dodira

Golo i vrelo

U zimskom kaputu

Ispod,istetoviran broj

Jedan,kao prvi put

Zgrešila

A povratnik u meni nestrpljiv

Opet će

I opet

Pa dok ne presude

Doživotno

Ću grešiti

Sigurna

Sretoh te 

Nikada ne bejasmo 

U istom gradu

Od maločas

Se prisećam

Šta nas je dodirnulo

I ne mogu da dočekam

Ponovno sretanje

I opet šetnja

Ruku pod ruku

Kao muž i žena

I deca ispod narukvice na struku

I zvone moji biseri

Kriva sam kriva

Al dijamant si

To neću da ti priznam

Što seče okove

Kada u slobodu gledam

Oslobodi me

Ludače

Podariću ti slobodu

I onaj broj

Što skrivam u kaputu

Jedan,

Kao prvi

Zaslužan za moju slobodu.

41.

DAR

Nosim ti svu lepotu žene

Na dar

Sve dukate skrivene oko 

Stidljive mene

Za nagradu oslobodiocu

Iz mene zaključane u sebe

Nosim i ključeve za tvoje katance

I tvoju slobodu

Okačene na stidnom delu mene

Uzmi

Nagradi svoju slobodu

Dodirom mene

I uzmi me 

Na dar.

42.

ŽEDJI

Ko si

Šta si

Odakle si

Kome si

Čiji si

Usamljeni vuče

Šta me to ka tebi vuče

U naručje

U kućni dovratak

U tvoj pogled tupi

U tvoje slepilo

U kom hiljadu iskrica sja

I taj žar

Taj žubor reči

Ta žudnja

I plamen njen

Ožive sve ugušene žedji

Pa se davim

Davim kao sad

Gde si

Gde si do sada bio

Gde si se usmerio

Pa sad mi putevi nejasni

Ti želiš da mislim da su zarasli

Samotnjak

Kao vuk sam

U mene ulivaš strah

Da će brane pući

Da ću sama ući

U tvoj nedodir

U tvoje samovanje

Gde si bio

Gde se krio

Što okasni

Moj ljubljeni.

43.

RUŽA 3.

Da li te ružo nešto boli

Da li te tišti

Život trnjem opasan

Da li si svela 

Zamrzla opet 

Pred zimski san

Potištena zbog svoje čarobne lepote

Tvoji mirisi omamljuju

Al niko ne sme da te privije

Dlanom na dlan

Zbog tvoje nestvarne lepote

I sujeverja da tvoj trn otrovno bode

I miris opija kao vražiji čaj

Ne tuguj ružo

Usnila sam san

Postoji čarobnjak

Sav od duševne lepote

Otrovu vičan

I nežan sav

Rečima će da te pozove

Otopitiće te vrelinom žudnje

Hrabro u svoje srce skloniti

Ne plašeći se da ga ubode

I otruje tvoje trnje

Neka ga bode moja ružo

Tako će znati

Da nije sam

I iz duše mirisati

Ljubav koju mu daš na dar

Zahvalan zbog uzajamne žudnje

On tvoj baštovan

Ti njegov san

Zajedno rajski vrt

Biće vam dar.

44.

U ZAŠTITI RUŽA,

Kad zakoračiš u moj ružičnjak

hodaj polako

bos

u košulji od duše

i ništa više ne obuci

osim šifru kojom si ga otključao

i ne zabadaj nos u njeno srce,duboko

divi joj se i miriši uspravno

Ona će sakupiti trnje

i zagrliti te omamljujuće

opiće te mirisima

kao slatkim varljivim likerima

od ruža

Ne posrći

neće te shvatiti

strah će ih uznemiriti

trnje će pustiti

pred mene kao štiti se uplesti

i tvoj nasrtaj osujetiti

Nećeš pobeći

ne zaboravi

ušao si verujući,predan

u košulji od duše

i bos po trnju,rizikujući

ostaneš li trezven i odan

u kočijama od latica

i vrancima od mirisa

bićeš mi baštovan 

vredan

svakom mog pupoljka

koji nastaje tebi u čast !

45.

I JA TEBE

Dodirujem te

a nema te

Govorim ti

a ne znam gde si

čuješ me

Milujem te

nedodirom

osećam te

pod prstima

medju dlanovima

školjke se otvaraju

u mojim ustima

pod stisnutim zubima

iskotrljaju se biseri

i zveče:

Volim te!

Volim te!

i te dve reči

zamene sve duge priče

i pokušaje da se zakoče

nabujale emocije

Uzalud!

Skotrljaju se biseri

i nanižu omču

oko moćnog uma

i stežu

do poslednje želje

koja odjekuje:

Volim te !

Poslednje što čujem:

Eho se vraća:

i ja tebe!

i jaaaa tebeeeeee.....