U
viđenju ljubavi okom pjesnikinje nema ničega običnog i
svakodnevnog.Ona leti do neba, nestaje u divljini, ide do dna tame i
vraća se na talasima bujičnih rijeka.Nosi je strast, nosi je
iskonska želja ali i spoznaja da se ničim ne može više uzeti nego
davanjem.Ipak u svom tom davanju ona želi da sačuvati sopstveni
identitet i sopstveni ego, da da i njega ali da joj se vrati ojačan
i nahranjen moćima i spoznajom da se davanjem uzelo isto toliko.Sve
to u jednom bezglasju gdje je jedini zvuk nečujni vrisak kojim
unutar srca vrište emocije.Čućete ga čak i ako samo nehajno
čitate pjesme.Doživjeti ako ih čitate dušom.
1.
MOĆ ĆUTANJA
Nema je moja reč
Kao u gluvo doba
Samo senke prelaze licem
I govore svoju priču
Gluhom slušaocu
Što oseća dušom
Prazan je pogled u mojim očima
Bezbojan kao voda
Samo žedan se napija
Iz te presahle čaše
I oseća magiju ukusa
Grube su moje ruke
Kao gruba reč što seče po srcu
Podigni nežnom rukom moje lice
Zaroni pogledom u moje prazne oči
Utoljena žedj ima magiju
Svih čula
Vrisnuće moj um
Umesto moje reči
Drhtajem moga tela
Ispričaće se priča
Istinitija od moje reči.
2.
DOLAZIM
Dolazim ti,dušo
Dolazim ti dušo
večeri svake
kad brižno saviješ
dana presvlake
spereš sa sebe
čežnje svakojake
i misli nestašne
Kad od silnih vatri
sagoriš sav
spustiš glavu
ugasiš dan
Utoneš u san
Dolazim ti tad
u mekane ruke
čiste umivene
od bludi svake
a licem se širi
dečaka osmeh
što protrčava ti
kroz dubok san
Dolazim ti
noću
kada duša tvoja
izgubi bitku
sa inatnim stavom
da voliš više
neke tamo
samo mene ni slučajno
Tvoju!
Toliko tvoju
da pas se od mene
uči
biti odan
i sam
čeka gospodara
po vas dugi dan
Ćutke !
Dolazim ti
kao nečujna tajna
umiljato,nežno
da ti dahom
zagrejem telo
prozeblo od samoće
da oteram dana svanuće
Noć silim da traje
Da sanjaš dete
u sebi
na smejalicama
da ti razmazan pekmez poližem
kao rukavom dete
dok nisi znao
da ćeš biti moj
Noću kada utoneš
u blaženi san...
3.
HLADNOĆA
U raširene zenice
tvojih očiju
više ne mogu
da stanem
Porasla sam
viša
od toga
onoliko
koliko je trebalo
da odmaknem
od slepila sopstvenog
nema te
Rečima tvojim
ne razumem slova
Drugi sam jezik
progovorila
iskrenije zvuči
od tvoga
Hladnoća me
podseti na tebe
sa žiganjem bola
dišem u ritmu
srca
oslobodjena
ropstva ledenog
suzi pogled
uzalud gledaš
nema me više
4.
RASTANAK
Unezvereni od straha
Stvorili smo način rastanka
Koji to neće biti
Ni na krilu aviona
Neće pisati odlazak
Pokupiće kofere beskonačne trake
Al oni se vrate
Uvek iznova vrate
Uspaničeno smo se rastajali
Već posle prvog sastanka
Sve što smo se više pozdravljali
Sve je više bilo dolazaka
Otići ću dok lebdimo
U onom našem prekoračenju
Svih granica neslućenih
Biću jaka,od oboje jača
Ostaviću sebe celu
U tebi,tvom srcu,misli i telu
Rastaćemo se bez pozdrava
Rastaćemo se bez rastanka
Unezvereni
Uspaničeni
Na granici prekoračenoj
Koja nas neslućeno
Vraća nama...
5.
TIŠINA I JA
Noćas su me
Volele tišine
Strasno
Ni nade me nisu
Dugo zavaravale
Zabludom
Čuo se samo
Brzi
Odlazeći voz
Žena sa rezervacijom
U ruci
Kao nadom
Ćuti
I sluti
Noćas su me
Obljubile tišine
Jasno
Ni čežnje nisu
Dugo žarile
Krvotokom
Čuo se samo
Crkvenih zvona
Zvon
Ona ista žena
Sa verom
Kao izvorom života
Ćuti
Ništa više
Ne sluti
To je bio
Poslednji voz
Noćas su me
Ostavile reči
Jasno
Ni šapat dugo
Nije zaustio
Čuo se samo
Svih nada lom
Žena odlučno
U potpunoj tišini
Zalupi
Teška vrata
Za sobom
Umuknu čekanje
Snagom svom
Tišina
I ja
Same sa sobom
Jedna sa drugom
Slutimo odgovor
6.
DIVLJINA
Ako me ponovo stvoriš
U Iskonskom obliku mene
Suštinu mi sprži na lomači
I pepeo raspi po divljini
Ako me nanjuši zver
Oplemeniće me prepoznavanjem
Svoje suštine u sagoreloj meni
Ipak me ne rasipaj
Zakopaj me duboko u sebi
I ne govori nikom tajnu
O šumi divljih ruža i trnja
I ne diši dubokim dahom
Da me ne oduva
Kao seme što se izliva
U mekotu i toplotu
I želim da proklija nekako
U pitomini
U negovanoj saksiji
Na prozoru koji gleda ka divljini
I zavija kao zver sapeta
U skoku...
7.
SAMOĆA I SEĆANJE
Iznedriću se JA
iz Tvoje samoće
i u njoj !
Kada ništa više
pa ni vetar
ne fijuče
kroz prozor Tvoj
a,sneg ostane
neutaban
na ulaznim vratima.
Od nekud
sa tavanice
prašnjava
od paučine
u Tvoje
zamrzle zenice
spustiću Ti se
u razmišljanje
Osmehnućeš se
i utonuti u san.
8.
sMIRaj
Molim
ležaj od lekovitog bilja
sa uzglavljem od belih ljubičica
pokrivač od lanene krpe
i dve sasvim obične
meke ruke
da se oko mene sklope
Ne!
ne sklanjajte me od kiše
neka se sa suzama stope,
grmljavina sa jecajima duše
i otkucajima srca što drhte
u naručju izmedju dve nežne ruke
Ostavite
upaljen Mesec
od njega me ne zaklanjajte
kada se sve tišinom smiri
i srce stane
neka me podignu te odane ruke
u Mesečevo krilo
u ljuljuljkanje
dok polako sviće
moje će se telo upokojiti
sakriveno medju oblake bele,meke
spustiće se sunčev zrak
na lekoviti ležaj i bilje
...
tu (me) ponovo prekrite
plavom ljubičicom
i sećanjem
gde je ležalo srce
posadite jorgovan
da miriše
kao nežne ruke.
Molim....
9.
Tvoja se pesma ispisuje žuborom
Kapi znoja sa tvoje kože
Po mojoj kad kaplju
Pa se množe
Vazdušne struje i kovitlaci
Uzdaha u ritmu jednakih
Bubnjeva u čulima
I vodopadi što buče
I uzvodno
Virovi,brzaci,klanci
Kroz brze reke znalci
Kroz divljinu zveri
Reže
I teže da mi u nožne listove
Il medju butine
Utisnu zube
Kao ožiljke trajne
Iz mog grla,vrisak
Krik divljine utihne
Propne se,kao razjareno Sunce
U sred jare
I presuši sve
Plićake i bare
U dubinama rovare
I krstare gliseri
Odnekud sa pučine
Se dižu talasi
I jahači se dave
Udaraju u obale
Tesnaci uski
Gutaju poplave
Oštre hridi mame
Penu
I eto kraja
U ritmu divljeg zova
Propne se vasiona
i klizi niz rukopis od znoja
Bačena na kolena
Pena po hridi razlivena
10.
TREBA SAMO NAVIKNUTI..
Ako razotkrijem
svoje trenutno stanje
moram reći
kako nisam
još uvek navikla
na udaranje zvona
sa katedrale
tik uz kuću u kojoj boravim
u trenu
gromoglasne zvonjave
nikada
ne uhvatim prvih par sati
Zanesu me
rasprhani golubovi
udaranje moga srca
u grlu
svaki put iz početka
više se neću prenuti
moram očekivati
moram naviknuti
konačno jednom
sasvim jednostavno znati
koliko ima sati
veoma bitna stavka
za opisivanje
Moje
trenutno stanje!
11.
....samopouzdanje....ili,pesma Ženi povredjenoj
Ženo !
evo,
onjuši me
sujetom povredjenom,
zabludnom,
razapni
raščereči
kožu zderi
krvavom rukom
srce poderi
kopaj i traži
kao po prvi put
odstreljenoj
trofejnoj zveri
...
sve ti dopuštam
pod uslovom
da me na kraju
na ogledalo okačiš
pod kojim se umivaš
radi čistote
je li ?!
....
Ženo!
Ništa tvoje u meni
bilo nije
ni traga ostavilo
....
Što u meni je
moje je
i pripada mi
....
Ženo,
ne dozvoli
da ti se čini
Od toga se ludi
i brže stari
...
Ženo!
Veruj sebi
i u sebe!
Ništa tvoje
meni potrebno nije
Ja te u oči gledam
glavu podigni
molim te
ne dozvoli
da te sažaljevam
12.
PUSTI MENE
Pusti da te zagrlim jako
rečju,
željom
dahom
da stiskom
kao kupusovim listom
izvučem iz tebe
vatre
što gore
pa te prže
i bole
Pusti !
Pusti mene
da te zagrlim
jako !
Ovako....
13.
Rodoslov
Nije problem
u hoću
il neću
Želim
il ne
Deo si mene
bez dileme
al medju nama
su prepreke
Rodoslova
crno upisanih slova
prognanstvo iz roda
kletva od poroda
kamenovanje licemera
onih svetih
bezgrešnih gadova
što bez duše
sve skrupule ruše
al znaju
jer ne osećaju
da skriju
da lažu
pa onda kažu
Kurva!
Nije moje srce krivo
što mi ime nosi
breme i nivo
zavet na čistotu
onu prostu
gde te časni
ne diraju
al nečasni špijuniraju
jer kao u politici
da skriješ slona
fokusiraj se
bez pardona
na malog mrava
što marljivo radi
kuću gradi
i zajedništvo čuva
do groba
Nije pitanje
na mestu
da li ja volim te
il neću
da bez pardona
srušim iluzije
o toplini doma
gde ja hoću
jer tako se mora
da budem
pralja
zlatnog salona
gde sve blješti
od suvog zlata
vrednosti nula karata
Osim potomstva
E to je
moja slaba tačka
Kočnica do gasa
Moj izbor mozga
do poslednjeg daha.
14.
ČETKICA ZA ZUBE
Nemoj pustiti noć da prodje
Ne daj
Ona je na sve četiri strane sveta
Naša zaštita i naša soba
Zaključaj jutru vrata
Neka se strpi
Još moje telo snage ima
Da te ljubi
Nemoj mi reći laku noć mila
To zvuči grubo
Na rastanak liči
Svaki put reci dobro mi došla
Noć je pred nama,lepo je veče
Ne otvaraj vrata ne zovi mi taksi
Kud ću ja ako ne ovde u tvoju sobu
Ovde je moja potkošulja živa
Moja stolica i kafa vrela bez šećera
Pozovi dostavu na kućnu adresu
Meni samo četkica za zube treba
U žurbi da me zagrli noćna tmina
Nisam je ponela
Možda i nisam smela
Sada naruči
Sve drugo otkaži
Ljubavi prošle
Sastanke hitne
Ako treba i nas otkaži
Od celog sveta,ni malo bitne
Nemoj mi reći laku noć mila
Dobro veče mi samo prija
Daj mi papuče i sve moje potraži
U noći u kojoj pre nisam bila
Baci ključ da jutro ostane
Pred vratima ove noći
Nek nekom drugom na vrata kuca
Nama je noć nedovoljno duga
Sad spavaj ljubavi
Spavaj i ti mila
15.
PISMO
Pišem ti ovo pismo, Dobri moj -
- Ovo neočekivano pismo je posledica
nekog nemira u meni, neke crne slutnje.
Ne odoleh strahu i iskušenju…
Nadam se da si dobro, hvala milom Bogu…
Dugi niz godina aorta života ulivala je u moje srce mastilo tuge, koja boli i traje...
(a, kažu da vreme čini čuda)
Mastilo koje je prelivalo snagu izdržljivosti
nije se trošilo u pisanje pisama koja su trebala mnogo ranije da ti stignu
i budu priznanje, molba, pokajanje... šta god, Dobro moje,
da izglade nesporazume na vreme....
I tako, godina za godinom,
sve su šanse propuštane a, srce,
srce doživelo infarkt!
Pokušavala sam da im objasnim da je to premor
od bola, od čežnje Dobro moje, od tuge za tobom, za nama ali,
ko još veruje u ljubav večnu?..
... I dok su mi radili operaciju na otvorenom srcu,
čvrsto sam te držala da mi te slučajno ne iščupaju iz grudi
gde živiš od kada te znam i, za uvek, Dobro moje…
Tu stanuješ, tu caruješ, boliš, gušiš
al, neka te!..
Bajpasom su mi krvotok premostili.
Rekoše : samo jedno al, stopostotno začepljenje!
Nemaju oni pojma, Dobri moj,
da to ti,
tu,
za navek stanuješ
i, bujaš kao voda na Djerdapskoj hidrocentrali,
kao oni, kobajagi, lekoviti kristali što se u vodi
preko noći ustostruče
i, da si ti, Dobri moj, u mom životu uvek zatvorena prevodnica,
svaki brod ljubavni zaustaviš i potopiš…
Dobri moj,
evo, svašta ja sebično tebi napisah o sebi
a, šta je tebi?..
Čuh da čekaš transplantaciju srca?
Ako ću iskreno, ta me vest i prelomila te
reših, Dobri moj, da ti ovo pismo napišem
i obavestim te
da sam jutros bila u centru za transplataciju, napisala i potpisala
da doniram svoje srce iisključivo tebi!..
Znaš, Dobri moj,
kada nam raspore grudi
ti iz mojih
a, ja ću iskočiti iz tvojih...
Tada me zagrli čvrsto, da poletimo!..
Oblaci su tako meki!..
Nebo je beskraj večni!
Toliko, za sada,
Ostani moj
a ja, svakako Tvoja!..
Odletimo u večnost -
Tvoja za navek...
Ja!..
PS! Pisano mastilom iz mog srca,
krvavim mastilom moga života,
dana sasvim običnog
a, ono što bitno -
na dan susreta konačnog i večnog!
16.
ČERGA
Hajde da stvorimo našu čergu
dom bez adrese i korenja
ognjište da sobom nosimo
sve vatre nek gore nam iz dodira
Hajde da u čergu primimo
sve reči šaputave,one bludne
i ležaj od trave svileni
ne za druge
ne za druge
Samo ti i ja na mesečini
u reku suludi od žudnje
da uranjamo
i vinemo se put oblaka
da uzmemo daha
u pomahnitale grudi
Odrešimo ždrebice i pastuve
neka jure
neka jure
grive neka se mrse
pri sretanju
u kasu
i galopu
Na jutrenju
usred podne
pa noću
neka ržu
osedlani i upregnuti
u naše žedji nepresušne
neka se propinju
neka se znoje
pa u reku
pa u reku
da se operu
da se napoje
kocku šećera pojedu
sakrivenu
na tvom stomaku
i mom struku
da se prežu,zauzdaju
za dalje pute
ka suncu
ka mesecu
sve uz reku
kraj šume divlje
maline da pasu
sa mojih grudi
vešto vodjeni
snagom tvojih ruku
Čergu,
hajde da za adresu našu
sagradimo čergu
od nas dvoje
i svom gužvom ludila
što se u nama bude
Pa da putujemo
putujemo niz virove
i ponore
i na vrhove
i na neobuzdane
livade naših žudnji
kroz šume
naših isprepletenih ruku.
hajde,pristani
konji su nestrpljivi...
Čuj im šapat
Ržu iz naše utrobe.
17.
DA MI GATAŠ,RUŽO
Ružo,
da mi gataš
al ne u dlan
ne u šolju
ne u grah
U dušu,Ružo
u ovu bolnu dušu moju
i u srce
dal znaš ?
dal znaš,Ružo
da baješ?
da praviš ono
od njegove kose
i mirisa njegove kože
da pomešaš
pa mi to daš
da pijem na tašte
u sred podne
pa u noć
celu noć
da ga sanjam,Ružo
kako leži sam
da mu sa pameti skloniš
sve koje nisu ja
dal znaš ,Ružo
da gataš?
Gataj ,Ružo!
Al,prvo mi se u dušu zagledaj!
Dam ti sve šta išteš
sve što imam
Samo ga začaraj
ako neće mene
neka živi sam!
(Sestro,
ja ti vidim, znam!
On te oće!
Zbog tebe je sam!)
18.
PROČITANA KNJIGA
Prevrćeš mi kožu
Razvlačeći užad kroz utrobu
Kačeći na njih mračni deo moje podsvesti
Kao veš opran ručno,sa flekama,da se prosuši
Ne previše,vlažan pegla se lakše
Praviš promaju kroz jesam i ko sam mislila da sam
Pomeraš istanjene žice
Na kojima jedva visi ustreptalo srce
Kao nad ponorom,plašeći se visine
Naginje ka tvojim dlanovima
Da stiša tahikardije al zamku ne prepoznaje
Čitaš tajne zapise po zidovima moje suštine
Sva slova dešifruješ kao da si ih lično pisao
Neke čudne hijeroglife,kao tvoj rukopis na meni
Al,čitaš me,istina je
Sve što pročitaš,raspoznajem.
Bez kucanja u mene ulaziš
Postidiš me potpuno nepripremljenu
Svu u neredu,kao kada ne očekuješ goste
Komotnu i zabludjeno sigurnu,skriveno napetu
Postavljaš na ležaj za psihoanalizu
I tako razgovor počinjemo bezazleno
Pitanjima i odgovoromima i obrnuto
Onda se zanesemo i samo ulogama promenimo mesta
Raspričaš me bezobrazno i ja snishodljivo nadmudrim te
Skinem sa sebe obraze i kažem ti,obljubi me
Zavučeš se u moje zone,skrivaš se uverljivo
Al ja po vatri u zonama pratim te
I pustim te u svoje krvotoke
Menjaš mi meko tkivo u stene granitne
Zatalasaš me,razbijam se na čvrstini sebe
I kao pena prekrijem te
Dok ti i dalje postavljaš pitanja i polako zatvaraš me
U sopstvenu suštinu.
Na kraju mi vratiš kožu,kao maskirno odelo
Pozdravljaš me zadovoljan pročitanom knjigom.
19.
Srce moje
Znaš li,srce moje
Ako ti kažem
Odmori se
Hoćeš li
stati
Srce moje ludo ?!
Ako ti kažem
Promeni se
Hoćeš li se
preobraziti
U ravnodušno neko
stanje
koje neće umeti
u mojim grudima
da se snadje
Srce moje ludo
Znaš li nekako da
da ne boliš
da se ne menjaš
da traješ
(a)da ne staneš ?
20.
EMOTIVNO OSAKAĆENI
Kad presudu prihvatiš
Bez prava žalbe
A zlodelo počinila nisi
Stisni pesnicu
I svom snagom udari grudi
Da prestane da cvili srce
Ili se raspori
Iščupaj ga i baci
Neka ga gaze nemilosrdni
Cinično i uz likovanje
Osakaćeni neemotivci
Kad sam sebi odrediš kaznu
Za nevinost
Stisni se i uspravi junački
Neko će valjda da te shvati
Al bezdušnik će da se junači
Prazan,neiživljen bez milosti
Kriva za ljubav
Kriva za doživljenu slast
Kriva što je prepoznala strast
I popila je kao žedj
Kao sahara kišu
Koja joj se desi
Kao prirode čudo
Iza koje procveta pustinjska ruža
A ja kriva
I za tu kišu
I za to čudo
I za ružu
U pustinji niklu
Kriva
Kriva
Tupim zvukom
Kao udarac maljem
U mozak
U neshvatanje
U sred moje podsvesti
Onesvesti me
Klicanje mase
Podržavanje jalovosti
Presude što osudjuje
Života ispunjenje
Davanjem dobijanje
U ime ljubavi
Se odrekli
Skraćenju kazne
Ne očekujući pomilovanje
Od rulje emotivno osakaćene.
21.
DJERDANI
Oš mi kupiš djerdani
na vašir s levu ruku
a u desni džep
i ćurka šarenog
iz ono selo u povratak
i jaja od morku
sa sve morku
da ti ga zakuvam
na jutro
kad mi ciganke
od noć bežimo
uz decama da budemo
i da ti dam ono tvoje
što kmšija misli da je od njega
a ti ga napravio
ko sad da gledam
u onaj mesec
u reku
kad cel dan imala
muku neku
od stra?...
Oš il da begam
u reku
da s udavim ko sunce
u njojzi
od meseca kad bega
ko ja
kad begam od čergu
u vinogradi
u groždje dat si dam
da me imaš
ko sad se sećam
da ti još jedno dete dam
da imaš od mene dva?...
Oš mi kupiš djerdani
pa das lepo udam
sa sve tvoju oba deteta
na svadbu da mi sviriš
a jas da igram
s onim što ima konji
konji ko ceo svet lepi
garavi ko noć
a zubi beli
ko moja pod sisu koža
da deca piju mlko
da nisu svi garavi
ono jedno
otkude da znam
u jedno selo
ko sad se sećam
teo me jedan
gospodin
srećan mene ciganku
da ima...za dinar?...
Oš mi kupiš djerdani
pa da s ovu muku
se više ne sećam
u koju reku ću da s udavim
čak tamo dok ne nadjem
onaj sa mečku
da ti mečka pred šator zaigra
ajd,kupi djerdani
pa da mečka ne igra?...
Oš ?
brate slatki
da se s djerdani udam
za onog što ima konji
konji ko noć garavi?...
22.
VUČICA
I kad misliš da me imaš
I da si zastavu pobede zaviorio
Kad uspraviš se sa pobedničkim osmehom
Dragi moj,priznaću ti
Nisi me ni dotakao
Kada misliš da si muški
Ugasio sve požare u meni
Odmakni se,požuri,idi
Da nad sobom ne bi zaplakao
Dragi moj,reći ću ti
Požuri i ne likuj tako
I neću ti reći
Dodji opet
Dragi moj,zaboravi me
Ja sam žena kompleksnija.
Kao cvet nedodira
Nedotaknuta divljina
Široka prerija
I divlja vučica
Što čeka svog vuka.
23.
SUŠTINA
Ne zavodi me bundom
Sibirskog medveda
Ni šubarom od lisice iz istog
Ne šepuri se skupim kolima
Ni vikendicom na planini
Jahtom na moru
Ne kiti po sebi dijamante
Ni satove skupe i losione
Košuljama sa inicijalima
Odelu skupom
I mestu rezervisanom u prestižnoj diskoteci
Ne zavodi me gegom
Šarmera i Kazanove
Rečima o nauci sportu politici
Ni prijateljima na visokom nivou
Samo sve sa sebe zderi
Ogoli se
Prevrni kožu
I reci ko si
U dubokoj suštini
Da znamo oboje
Ko si u svojoj neodoljivosti.
24.
BIĆEŠ TI....
Bićeš ti moje juče
dok srce kliče
i uludo viče
Oprosti !
Bićeš u senci
dok vriju zdenci
ljubavi moje
Bićeš ti prezren
i od samog sebe
što sada suzom mojom
likuješ i miješ
grehove svoje
zarivene u srce moje
i rovariš ranjenom dušom
Samouvereno!
Bičeš ti ...
samo jedno ime
Nikada više preko mojih usana
točeno
krvavo crveno vino
u slast popijeno
kao ludilo . Bićeš ti.....!
25.
MOJ SVETIONIK
Ne zaranjajte u moje more
Ne jašite moje talase
Ne otvarajte moje školjke
Ne duvajte mi u jedra,kontra vetru
Vetru sam miljenica
Školjki sam biser
Talasima predvodnica
Moru delta u koje uranja
Ne gasite svetla na mom svetioniku
Ne budite identifikovani putnici mog Titanika
Ne dešifrujte moje karte plovidbe
Ne pratite moje kompase
Moji kompasi su na senzore moje strasti
Moje karte su lukave i navode pravo na grebene
Moj Titanik ima preživele zaljubljene
Moj svetionik se pali mojim očima
Ne zadirite duboko
Ne gledajte površno
Ne pričajte smišljeno
Ne zaključujte zlobno
Moja dubina davi
Moja površnost je maska
Moja istina može da demantuje izmišljeno
Moja zloba ne postoji
To ste vi sebe prepoznali
Noćas ću ugasiti Svetionike
I uzjahati talase
Kao pena se penušati
Nošena Titanikom
Mojim morem se uliti u deltu duše
Široku i duboku
I bisernu
Bez kompasa
Bez jedara
Hvala vetru
Hvala kartama
Hvala mojim senzorima
Za istinu.
26.
SVOJI NAJSVOJIJI
I niko ne ume da pročita
Tvoj treptaj oka kojim me pratiš
Ni tvoje ruke oko mog struka
Misao tvoju što se sa mojom dopunjuje.
Ti si staza kojom bludim
Čežnjiva duša u kojoj snijem
Moj plač je tuga tvojih briga
Kada odlazim dok se ne vratim.
Nema u nama straha i sumnji
Tako smo zavetovani od kad se znamo
Sve moje strasti su odraz tvojih žudnji
Pamtimo mladost kojom još titramo
Tvoj dah je uvek na mome vratu
U tvom krilu moje je gnezdo
I kad smo dati i kada se ne damo
Mi se uvek držimo neraskinuti
Jačina ljubavi što nas veže
Daje slobodu da letimo
Samo,ti i ja znamo gde odlutamo
Lasta se uvek svome gnezdu vrati
Ne gušimo se ovozemaljskim
Ti stremiš visoko i u nedodire
Ja se visina tvojih klonim
Da te dočekam ako se sunovratiš
I obrnuti sled postoji
Ja rečima nižem naše intime
Ti si tu da ih razumeš i sve shvatiš
I muzikom ispratiš reč poezije
Tvoje je oko moja presuda
Tvoj zavet moja sloboda
Moje je oko tvoja presuda
Moja ljubav tvoja sloboda.
27.
VAN TVOJIH RUKU
Toliko navikla na tvoje ruke
Boli me kada me puste
I svetlost koja iz tebe sija
Nedostaje van tebe u sred podne
Bude mi hladno kada me odmakneš
Drhtim ali drugačije nego uz tebe
Sve je besmisao i sve drumovi pusti
Osim onog što me nazad tebi vodi
I pitam se kud ću i kome
Ko još izlazi iz lepote
Onda mi nešto u grudima pukne
Obrišem suze i krenem kud me vode.
Dal sam sama nešto me muču
I neke iskrice lepote se pred očima roje
Iznad mene nebo od tvoje divote
Ispred budućnost što obećava
Ma biće sutra opet lepote
I sad je nego nisam je svesna
Čujem šapate tvoje pohote
Ja sam žena i znam čija.
Da se vratim i kada ne mogu
Put da pronadjem izgubljena
Od nekud se stvori tvoja ruka
I kažeš dodji,vrati se mila.
28.
MI
Ti i ja smo
Katanac i ključ
Trezor i šifra
Blaga neprocenjivog
Oči moje imaš
Da sa njima gledaš
A ja tvoju snagu
Da se nikada ne predam
Ti i ja smo
Lutalice
Istražujemo granice
Dokle i kako možemo
Davanjem da uzmemo
Lepotom da se pružimo
Sejemo
I žanjemo
Ti,
Ono moje ime pod zakletvom
Ja ona tvoja
Pod prstenom
Ti i ja
Pred istim oltarom klečimo
Pred istom se ikonom molimo
Zajedno palimo i gasimo
Iz iste čaše vinom nazdravljamo
Nahoru delimo
Ti,
Adresa mojih povrataka
Ja slast tvojih čekanja
Ti i ja
Snaga u korenu
Podatna uz tebe
Ti bujaš
U meni
I plešemo
Naš ples života
Čvrsto upleteni
Pronašli se
I srasli
Do kraja života.
29.
MAŠTA
Moja mašta
Magiju ima
Da te poljulja
Svojim nemirima
I tvoj mir uznemiri
Da ti šapuće
Da te ima
Ubedljivo kao
Da sam ti tu
U nedrima
U nemirnim zavesama
Kad misliš
Da je promaja
U srku supe
Zalogaju sira
Svuda me ima
Samo se opusti
I iskreno razmisli
Zar nisam tu
Oprosti
Ako sam uobrazila
Onda nešto ne štima
Moji me nemiri
Bune
Verovatno sam ja
U tvojoj mašti
Na tvojoj žudnji
Il kad se prepustiš
Istini i priznanjima
Pa tvoja mašta
Magiju ima
Da mene poljulja
Kao na ljuljašci
Na kojoj letimo
I vagamo
Ko će prvi
Priznati
Da naša je mašta
Kao istina
I sa nama se igra.
Do ostvarenja.
30.
KAD KAKTUSI PROGOVORE
Ćuti
Samo ćuti
Nek ti na usnama
Kaktusi niču i bole
Trpi
Sve istrpi
I ćuti...
Al,nešto ću ti reći
Jednom u sedam godina se desi
Da kaktusi čarobno procvetaju
Otvore se
Al samo jednu noć
Cvetovi postoje
Već s jutrom
Umiru plačući
Ja ću čekati
Da saslušam
Šta mi imaju reći
I uživati u tim rečima
Raskoši.
31.
Posveta
Napisaću jednom Pesmu sa posvetom
Da smirim sadašnjost
Olakšam budućnosti
I ne mučim istoriju
Napisaću je imenom i prezimenom
Ja se ne plašim gledanja u oči
I ne ćutim
Što izgovorim i što (pre)ćutim
Ja iza toga stojim.
Ko sumnja
Ja čekam otvorena
I dajem na pitanja odgovore.
32.
ZIMSKA ČEŽNJA
Navejavaš se
na moje misli
poput snega
na moj dlan
vreli
Stisnuću te
kao grudvu
zakotrljati
putanjom misli
niz bujanje želja
do vrelog cilja
pretvorih te
u vrelinu
Otičeš
niz mene
na tebi se
sklizam
i padam
ruke pune snega
A veje mi opet
na dlan...
33.
IZDAJA
Dama i prostakuša
Kraljica i sluškinja
Tama i svetlost
Noć i Dan,
Nesanica i miran san
Usamljena breza
I hrastova šuma
Ruža i ružin trn
Voda i Žedj
So i Hleb
Bolest i Lek
Leto i Zima
Vrelina i Hlad
Smeh i Plač
Na kolenima
I na tronu
A sada sam
Vitez i Žar
U bitku vodim svoju
Gore prozvanu kolonu
Štit mi
Kovala Istina
Kroz plač
A mač
Ljubav i Izdaja
U dogovoru
34.
SKRIVENA U TVOJOJ PESMI
Kojim god jezikom da pišeš
Ja te razumem
Ne skrivaj se stihom
Nepotrebno je
Da pišeš o hladnoći ja se smrznem
Kad pišeš o suzi
Ja plačem
O lepoti ja se postidim
Dobroti
Ma samo neka smo živi
Bar za primer da nas još ima
Al o ljubavi kad pišeš
Tu sam sva čula uključila
Tu me ima
Tu me mnogo skrivene ima.
35.
SLABA
Krv promeni pravac kretanja
krvotok zaluta negde van srca
pipci neki zatrovani izdajama
teškim rečima i lažobećanjima
okuju bolom dušu ranjivu
zaslepljeni nadiru sve jače
umesto da se vrate u tokove, krvomile
Da u pretkomorama toploiskrenim tonovima
na vrata srca milozvučno ljudski zatrube
radost života
Oni kidaju,čereče,peku
ona sveta osećanja
Veru u ljude!
tad i nada klone
ruža svene
sve se pretvori
u lažbitisanje
Cvili mozak
sve jače cvili
sve više nema snage...
36.
U TO IME
U tebi je djavolje grotlo
I andjeoski bal,istovremeno
U tebi je pesma
I plač,sve isprepleteno
Tvoje su ruke melem i slast
Oči brižnost i ubojita strela
Sve se kod tebe daje i uzima
I sve se deli i sve sastavlja
U slast
U strast
Jedino meni sve se zaplelo
Uz tebe mi gori telo
A ti gledaš i raspiruješ strast
U tebi više ne raspoznajem
Gde počinješ ti
A gde sam ja
Jedno nam telo
Jedna želja
Oboma u slast
Tebi u čast
Meni na grešna dela.
U to ime popijmo
Otrov i spas.
37.
NIKO
Ljubav je On što je uvek tu
Ljubav kada pozoveš
Odaziva se
Ljubav muža,Prijatelja,druga,ljubavnika
Čoveka,pre svega
Odazove se barem u strahu
Da ti pomoć treba.
Od svega toga ko si
Niko!
Odazvao se nisi
A trebao si
Jer sobom predstavljaš Čoveka
Pa zar ni to u stanju nisi?
Prezren doveka !!!
38.
BAGREMOV MED
Iščupavam
iz uspomena
sve jednu
po jednu
sliku iluzija
o sreći
kao sa
bagremovog lista
listić po listić
Voli ne voli
Boli ne boli.
Čupam
i bacam
zamahom oštrim,
ali se svaki
trenutak sa tobom
toči kao
bagremov med
kada ga iz saća
pokidanog vrcaš
a on se
u beskonačnoj niti
toči i neda se
prekinuti.
39.
LEŽAJ OD RUŽA,
Nikada nisam bila u ovom domu
Gde imam krevet od ruža
I spavaćicu golu
Da se ne ospe koža
Od slatkog trnja
Iz tvojih očiju
Nisam ni kafu kuvala
A jaku ti nudila
Sa pregršt šećera
Na stolici na kojoj sam sedela
Ostala moja želja ubodena
Nikada te niko nije ugatao
Za taj ubod sudbine
Nikad čula
U sebi slutnju nosila
Da postoji jedno mesto
Za koje sam stvorena
Nisam ni ognjište tu podložila
A u tom plamenu izgorela
Supa za tebe skuvana
Mojim začinima
Nikada nisam bila tu
A moja lična karta
Na stolu
I dosije otvoren skroz
Bože,znam po svemu
Nije moguće
Nisam zalutala.
Nikad nisam bila
Toliko prisutna kao ovde
Gde nikada nisam kročila
40.
PRVI !
Poslednji put smo bili bliski
Davno
Pre par sati
Vrcali su iz nas biseri
Kao iz trezora dijamanti
A sreli se nismo
Poznala sam te po maniru
Tvrdoće u tvom odgovoru
Kao vojničkom koraku
U stavu nemirnom
Na ostav
Ponovo
Ruku pod ruku
U oslobadjanje
Sebe
Mene onoliko koliko niko
Pročitao nije
Moju presudu
Na koliko
Robijam
Sa narukvicom na struku
Kao nikom
Sam izuzetak
Ne imadoše dželati veštinu
Ni iskustvo
Da mi noge sputaju
U raskoraku
Morala i greha
Uma i van njega
Kriva a živa
Nevina a osudjena
Telo se skriva
Od mlakih dodira
Golo i vrelo
U zimskom kaputu
Ispod,istetoviran broj
Jedan,kao prvi put
Zgrešila
A povratnik u meni nestrpljiv
Opet će
I opet
Pa dok ne presude
Doživotno
Ću grešiti
Sigurna
Sretoh te
Nikada ne bejasmo
U istom gradu
Od maločas
Se prisećam
Šta nas je dodirnulo
I ne mogu da dočekam
Ponovno sretanje
I opet šetnja
Ruku pod ruku
Kao muž i žena
I deca ispod narukvice na struku
I zvone moji biseri
Kriva sam kriva
Al dijamant si
To neću da ti priznam
Što seče okove
Kada u slobodu gledam
Oslobodi me
Ludače
Podariću ti slobodu
I onaj broj
Što skrivam u kaputu
Jedan,
Kao prvi
Zaslužan za moju slobodu.
41.
DAR
Nosim ti svu lepotu žene
Na dar
Sve dukate skrivene oko
Stidljive mene
Za nagradu oslobodiocu
Iz mene zaključane u sebe
Nosim i ključeve za tvoje katance
I tvoju slobodu
Okačene na stidnom delu mene
Uzmi
Nagradi svoju slobodu
Dodirom mene
I uzmi me
Na dar.
42.
ŽEDJI
Ko si
Šta si
Odakle si
Kome si
Čiji si
Usamljeni vuče
Šta me to ka tebi vuče
U naručje
U kućni dovratak
U tvoj pogled tupi
U tvoje slepilo
U kom hiljadu iskrica sja
I taj žar
Taj žubor reči
Ta žudnja
I plamen njen
Ožive sve ugušene žedji
Pa se davim
Davim kao sad
Gde si
Gde si do sada bio
Gde si se usmerio
Pa sad mi putevi nejasni
Ti želiš da mislim da su zarasli
Samotnjak
Kao vuk sam
U mene ulivaš strah
Da će brane pući
Da ću sama ući
U tvoj nedodir
U tvoje samovanje
Gde si bio
Gde se krio
Što okasni
Moj ljubljeni.
43.
RUŽA 3.
Da li te ružo nešto boli
Da li te tišti
Život trnjem opasan
Da li si svela
Zamrzla opet
Pred zimski san
Potištena zbog svoje čarobne lepote
Tvoji mirisi omamljuju
Al niko ne sme da te privije
Dlanom na dlan
Zbog tvoje nestvarne lepote
I sujeverja da tvoj trn otrovno bode
I miris opija kao vražiji čaj
Ne tuguj ružo
Usnila sam san
Postoji čarobnjak
Sav od duševne lepote
Otrovu vičan
I nežan sav
Rečima će da te pozove
Otopitiće te vrelinom žudnje
Hrabro u svoje srce skloniti
Ne plašeći se da ga ubode
I otruje tvoje trnje
Neka ga bode moja ružo
Tako će znati
Da nije sam
I iz duše mirisati
Ljubav koju mu daš na dar
Zahvalan zbog uzajamne žudnje
On tvoj baštovan
Ti njegov san
Zajedno rajski vrt
Biće vam dar.
44.
U ZAŠTITI RUŽA,
Kad zakoračiš u moj ružičnjak
hodaj polako
bos
u košulji od duše
i ništa više ne obuci
osim šifru kojom si ga otključao
i ne zabadaj nos u njeno srce,duboko
divi joj se i miriši uspravno
Ona će sakupiti trnje
i zagrliti te omamljujuće
opiće te mirisima
kao slatkim varljivim likerima
od ruža
Ne posrći
neće te shvatiti
strah će ih uznemiriti
trnje će pustiti
pred mene kao štiti se uplesti
i tvoj nasrtaj osujetiti
Nećeš pobeći
ne zaboravi
ušao si verujući,predan
u košulji od duše
i bos po trnju,rizikujući
ostaneš li trezven i odan
u kočijama od latica
i vrancima od mirisa
bićeš mi baštovan
vredan
svakom mog pupoljka
koji nastaje tebi u čast !
45.
I JA TEBE
Dodirujem te
a nema te
Govorim ti
a ne znam gde si
čuješ me
Milujem te
nedodirom
osećam te
pod prstima
medju dlanovima
školjke se otvaraju
u mojim ustima
pod stisnutim zubima
iskotrljaju se biseri
i zveče:
Volim te!
Volim te!
i te dve reči
zamene sve duge priče
i pokušaje da se zakoče
nabujale emocije
Uzalud!
Skotrljaju se biseri
i nanižu omču
oko moćnog uma
i stežu
do poslednje želje
koja odjekuje:
Volim te !
Poslednje što čujem:
Eho se vraća:
i ja tebe!
i jaaaa tebeeeeee.....
