1.Kažu mi
Da kada me pominju
Ti ućutiš
Muziku zoveš
Piješ i lomiš
Noćima tako
Danju nekako skriješ
Da te bolim
Kažu mi
Da me voliš
Znaju
Po suznim očima
Kada me pomenu
Stisnutim zubima i usnama
Ugašenim radostima
Oni to vide tako
Kažu mi
Ja,ništa ne pitam
Neka mi pričaju
Onako,polako
U bradu
Spuštenih trepavica
Plaše se da
I ti mene ne zaboliš
Kažu mi
Ljubavi moja
Ne znaju oni
Da smo mi morali tako
Zato,dušo
Lomi,orgijaj
Sve pesme
Uz muziku
Uz piće,ispijaj
Pa onda u zoru
Umornim korakom
Polako
Sa dlanova me opet
Usnama ispijaj
I sunčevim zrakom
U oko me uroni
Da se odmorim i ja
Od tvog ludila
Koje osećam i znam
Tako
Volim i tebe,ja
To ti niko nije rekao
Ti znaš
Znam i ja
Kažu mi
Da si uvek sam
TO neka mi ne pričaju
To me boli
Ne želim da
To znam
marijanajtheferpopov@
2.
Moja čerga jutrom putuje
Putujem sa njom i ja
Na garavog konja ću uzjahati
Oči ću tamnim velom prekriti
Dukate sa grudi i bokova poskidati
To je kazna
Ciganka ne prašta
Ciganka trag ne ostavlja
Za kajanje nema dušu
Ciganska je reč čvrsta
Kletva teška
Ciganska
Krv vrela tera
Što dalje
Od izdaje....
Moja čerga jutrom putuje
Noćas me još gledaj kroz granje
I zapamti me
Kad svane
Brže od treptaja
Sve moje će da nestane
Bez traga
Ostaće samo sećanje
Na plamen
Na vatre
Na strasti Ciganke
Što bila je....
marijanajtheferpopov@
3.
Budi moja čerga
Al nikada kao čerga
Da mi te do zore
Mesec ne odnese
Niz reku.....
A mene samo umiruće žgarište
Podseti da je tu još noćas
Bilo plamena.......
marijanajtheferpopov@
4.
Šta oćeš ti od mene
Ciganska je moja pesma
Sve čuješ a ništa nema
Ni taj slavuj
Ni ta ševa
Žubor,buk
Šušti šuma
Košuta jelena doziva
Šta si čuo,nisi čuo
Ciganska je moja staza
Bosa noga,traga nema
Vetar dune,trag oduva
Kiša spere dodir pera
Mi Cigani svi perjari
Guske lete
Patke lete
Vidi Sunce
Vidi Mesec
Moj Cigane ozareni
Iz oka ti vatra bljuje
U mojoj se noći skrivaš
Ejjj Ciganeeee sakriveni
Medj konje crne
Medj noći tamne
Moj vrani
Moj gavrane
Šta si
Ko si
Od noći me ti odbrani
Od noći ciganske
Gde smo kao dve smrti
Zatrovani
Putevima ko venama
Nabujalim
Pod šatorom od ludila
Kao trešnje medj zubima
Kao bič po ledjima
Nož u grudima
Kao odgovor
Šapni do Lune
Do plamena
Ma šta ćeš ti od mene
Ciganke u tvojim
Ciganskim strastima
Šapni mi
Jezikom Čerge
Koja sniva
Ja ciganska princeza
Tebi Kralju ciganske krvi
Šta ti od mene treba...
marijanajtheferpopov@
5.
Vidim te
Grizeš usnu
Grizeš sebe
Kad prag bola prekoračiš
Ugrizeš olovku
Zubatim oštricama
Nanižeš reči
Koje moju aortu pregrizu
Za triipo minuta
Iskrvarim do smrti
Bez fer šanse
Da se otmem bolu
Koji uvek kulminira
Na kraju tvoje Pesme
Neverovatnooo !!!
Svetiš se ?
marijanajtheferpopov@
6.
BEZBROJ ŽENA U MENI IMA
U meni bezbroj Žena ima
Ni jedna mi strana nije
Slile u mene svoje Živote
Kolaju mojim venama
Njihovi portreti
Svaku saživim kao svoj život
U njihovo ime govorim stihom
Što tišti,plače,boli,voli
Žudi,mašta,strašću plamti
Osvetu želi
Il oprost
Il život Istine
Il njihov da bude moj
Il moj njihov
U meni sve te Žene
Govore
Šćućurene
Zahvalne slobodi
Koju im izborim krikom
Žena koje robijaju tišinom
Poverenje ukazano meni
Hrabrosti imam
Istinom da govorim
Crtajući rečima
Njihove boje
U razliveni akvarel
Autobiografskih slika mojih
Iskusnom oku čitaoca
Pokazaće se sva ta
U mene verujuća lica
Bezbrojnih Žena.
marijanajtheferpopov@
7.
Kad rečju ugasiš strast
Kad veštom igrom reči
Stišaš bes
Istim rasplamsan
Kad kao mače predeš
Pa sve vešto prepredeš
U mom si tkivu
Prepredenjak
Od bezbroj tananih niti
Što blagi udar reči lako kida
Prepredeš u kandžiju žitku
Da se oplete snažno
Oko uma i misli kočoperne
Nežnog,nepokornog inata
Prepredeno po koži
Po duši
Kao prkos
Kao osveta
Kao prestani da me voliš
Cepa i kida
Uvija i šiba
Do boli...
Ali,uzvraća
I liže ranu
Da zaraste....
marijanajtheferpopov@
8.
Volim te prvom jutarnjom svilom
Što se razmiče tvojim pogledom
I mojom umornom strepnjom
Nad grudima
Nad udasima
Nad časovnikom
Što već halucinirajuće usporava otkucaje
Mog srca....
marijanajtheferpopov@
9.
Materija se pretače
Iz jedne u drugu
Nauka kaže
A,ja se mislim
Ne daj Dragi Bože
Da se moja vatra ljubavi
U vatru besa pretvori....
marijanajtheferpopov@
10.
Požurite visibabe
Narcis vam preti
Visinama svojim
Prekriće plavetne glave
Krhkih ljubičica
I nežnih kaćunica
Prvim sunčanim svitanjem
Se osili vitak
Prkosan i bez mirisa
Nad drhtavim nagoveštajem
Plavetnog i šarenog cveća
Na nepreglednim poljanama duše
I kroz šume nedodirne
Brže od njega
Zabelite visibabe...
Čistotom planinskog snega
U sunčano svitanje
Zbunite Narcise nadmene
Nek čekaju red(a)
marijanajtheferpopov@
11.
Negde i sada živi ptica
Koja peva
Pesmu o tebi
Jer drugu nije znala
Sva joj gnezda bila u tvojoj duši
Uvek im se vraćala
A,ti
Kao surovi posednik nekretnina
Izdavao ih lakim ženama
Za mrvu bluda
Praveći od sebe
Sve ono što je tvojoj duši
Kalkulacija morala
Tebi strana
Patio si više
Od ptice
Koja svemu nije verovala
I dok je kroz suze pevala
Pevala je od besa i srama
Duša,koja vrši samoubistvo
Umesto ubistva
Kome nisi vičan
Pesniče !!!
marijanajtheferpopov@
12.
ZNAM
U sred dana
kako se
sakriti u mrak
u tamu
se pretvoriti
iznutra
sav
Kako ti
da znaš
da sam
usnu progrizla
djerdan biserni
prosula
niz ledja
niz grudi
polugole
što gore
pa uz vrat
i niz stas
a glas
glas
ni da pisne
srce se stisne
zgrčim se sva
vežem se
odlukom
rečju inatnom
nek okane
koja kap
nek kotrljaju biseri
niz telo
u mrak
možda se desi
ako zaista jesi
malo se spusti
trebaju ti svi prsti
u dlan ih stavi
malo protresi
dahom duni
i kao lampu aladinovu
malo protrljaj
pusti
oči otvori
već jednom
progovori
ko bi drugi
to bio
nego
ja
marijanajtheferpopov@
13.
ŽENA TUGE
Usnih Te noćas
kako slanom rekom
koračaš žurno
do polja
kamenih cvetova
u vrtu nemom
gde krik iz srca
je jedino
što se čuje
kroz suzu
kada
istače se
nemo i tužno.
Videh Te,kako
krvavo srce
čupaš iz grudi
i kamenom cvetu
ga nudiš...
Bašta
kamenih cvetova
korenje im
u Tebi upleteno
Ruže u Tebi
procvetale
a trnje Ti
u dušu zariveno.
Videh te
nabujalom rekom
slanom
inatna i jača
vraćaš se
polako.
Ćutiš!
A nad Tvojim bolom
Bog Ti se
ispoveda
i oproštaj traži !
marijanajtheferpopov@
14.
Prelamao se Mesec
Na reci
Čežnjivim pogledom
Posmatrao Danicu
Obnaženu u plićaku
Kako penom od oblaka
Telo trlja
Sundjerom od uhvaćenih
Zvezda padalica
Unazad nekoliko meseci
I imao žarku želju
Da joj srpom oliže
Masku od brezinih suza
Sa lica
Obgrli je s ledja
Dišući mirise lekovitog bilja
Zamršenog u njenoj kosi
Crvenoj kao ruža
Prelamao se
Slamao se
Od straha i stida
Opterećen obručom
Neznanim brojem Zvezda,
Što bućkale su nogama
Po žudnoj tišini
Oslikavajući čarobnu sliku
Noći
Punoj skrivenih želja
Na mesečini....
marijanajtheferpopov@
15.
Kako bi bilo dobro
Da te manje volim
Tražila bih načine
Da te zavodim
Bila bih namiguša
Bez pardona
Prostakuša bez rezona
Pokazivala ti sebe
Parče po parče
Mene vrele
Navela te,bez uvoda
U vrela korita
U procepe moga bića
Podmetala ispod tvoga vrha
Cvet opojni tvoga čula
Vida,mirisa i dodira
I bez stida
Njihala ti bokovima
U zenice zakrvavljene
Kako bi bilo dobro
Al,ne umem
Kad volim (te)
Obrazi se zarumene
I bežim
Bežim
Što dalje od tebe...
marijanajtheferpopov@
16.
Dodirujem te
a nema te
Govorim ti
a ne znam gde si
čuješ me
Milujem te
nedodirom
osećam te
pod prstima
medju dlanovima
školjke se otvaraju
u mojim ustima
pod stisnutim zubima
iskotrljaju se biseri
i zveče:
Volim te!
Volim te!
i te dve reči
zamene sve duge priče
i pokušaje da se zakoče
nabujale emocije
Uzalud!
Skotrljaju se biseri
i nanižu omču
oko moćnog uma
i stežu
do poslednje želje
koja odjekuje:
Volim te !
Poslednje što čujem:
Eho se vraća:
i ja tebe!
i jaaaa tebeeeeee.....
marijanajtheferpopov@
17.
Kao kamenac na starom slivniku
Kao mahovina na starom crepu
Kao sirak u zapuštenoj okućnici
Kao zanoktice na zanemarenim prstima
Kao paučina u napuštenoj staji
Kao težak vazduh,ustajao u neprovetrenoj prostoriji
Kao ispucala farba na sunčanoj strani
Kao jalovo stablo lešnika ne orezano od izdanaka
Kao zapušeni oluk lišćem,
Kao ...
Kao ...
Kao.... podivljala ruža od nebrige u zaboravljenom vrtu
Kao ukristalisani med na hladnoći kraj košnice
Kao neprohodna staza kojom više ne koračam
Zarasla u trnje
Bode
Stopala,ruke,lice
Hoće u oči
Kao gusta magla
Kao snežna mećava
Kao olujni pljusak
Kao prašina
Kao .....
Kao .....
Kao.....obnevidela sada batrgam
A,čuvarkuća se raskošno raširila
Na krovu napuštene kuće
Sa visine posmatra divljanje ruže u zaboravljenom vrtu
Tužne kuće.....
marijanajtheferpopov@
18.
Neću lance na rečima
Neću katance na osećanjima
Neću da iko ključem mi maše
Pred otvorenim očima
Neću da se povinujem pravilima
Koji obećavaju lovorike
Ja nisam Svetica
Ja nisam Boginja
Ja nisam
Van
Iznad
Nedodirljiva
Ja sam žena obična
Koja redja slova u rečima
Osećanjima svih Žena
Koliko ih u meni ima
Nedam se sputati
Nedam se svezati
Nedam se okovati
Ako Pesma znači
Robija
Onda Pesma nije moja Poezija!!!
marijanajtheferpopov@
19.
Prošetao si
ulicama moje nade
sa imenom ljubav
zalio kraljevske ljiljane
što rastu
iz moje tajne
ostavio miris duše
i otisak mazni
tvoje šake
na postelji mojoj
na ogledalu
izbrušene usne
usahle ,žedne
za dodirom
za glasom
za rečima tvojim
Prošetao si
mojim životom
oplodio svojim krvotokom
što ističe iz mene
i utiče u tebe
Zalivajući naše
Kraljevske ljiljane
krunisane posedovanjem
naše tajne
marijanajtheferpopov@
20.
TVOJA PESMA I JA
Hajde priznaj
kojom me strofom
svlačiš
(jedino što pouzdano znam
da me ni jednom ne oblaćiš)
Pomozi mi da se snadjem
Sama ne umem
Haljina mi pada već kod naslova
a potpuno sam sludjena
do kraja prvog stiha
Možda ja Tvoju pesmu
uopšte ne razumem
Ti možda nemaš samopouzdanja
pa pišeš pesmu od četiri strofe
(il dužu....možda za nijansu kraću)
Nemaš pojma da je sve ostalo
POSLE PRVOG STIHA
trans i ekstaza.
Marija Najthefer Popov;
21.
Plašim se ovakvih dana
ranjiva i sama
u ćošku čučim
kolena grlim
i vrištim
vrištim tako jako
da me niko ne može čuti
osim istih
na mojoj talasnoj dužini
premoreni
zaboravljeni
ostavljeni
dobrovoljno naivni
Plašim se ovakvih vrištanja
u tišini
gde jedini je svedok
senka ruke Njegova sa neba
i da mi nije Njega
i da mi nije njega
klela bih sudbinu
klela i proklela
ali,verujem u Njega
(On i sudbina ne idu ruku pod ruku)
a i da mi nije njega
sve bi ostalo bez smisla
i ova jeka,nepodnošljivi eho u glavi
od sopstvenog nemog krika
i ova olovna samoća
i ovaj ćošak sobe
bez pravilnog oblika
za mnom šeta i zove
gde god se okrenem
čeka....
Da mi nije Njega
i da mi nije njega
(rekla bih
Sudbino moja da si prokleta)
marijanajtheferpopov@
22.
Ma digni čašu
nazdravimo
Tebi,meni
njoj i njemu
Za ovu našu
od stvarnosti
i nas samih
sakrivenu
ljubav
od snova iznedrenu
I to je to !
Ma,hajde
digni čašu
da pijemo
jedno drugom
život iz očiju
Samo nemoj
da nas po ledjima tapšu
kao dve protuve
kurve i bitange
što krišom
pokriveni noćnom tminom
veruju u našu sreću
i maši
maši
maši jako
Neka sa neba
pogleda nas neko
i prstenje spremi
oltar opremi
barjak i svatove pripremi
O,ne
Neće moći tako
Grešna u pakao
ja ću
a ti već imaš rezervaciju
za raj.
Ma,digni čašu
da popijemo
sav ovaj čemer i jad
Do dna,
do kraja
do ludila
Baš tako
kako trajemo
Sada ih razbimo
žestoko
jako
o pod
Kao srce zgaženo
nek cvili staklo
tako!
Nazdravimo
mi sami sebi
i zabludi
snovima
tajnama
uludim nadama
Ma,svemu
Živeli !
marijanajtheferpopov@
23.
Ne gazi ružu,
greh je
lepotu njenu
greh je
ne kidaj je
greh je
ne sasecaj joj trnje
greh je
ne gledaj je hladnoćom
greh je
Udeni se u njene latice
da te opije
grehom.
marijanajtheferpopov@
24.
Ledena reč
Nigde topline
preplašen vrapčić
iz kaputa viri
suze izdaje
na moju se plišanu dušu slivaju
moja se ruža ledi
Nema više prevare ni trika
da ikada više iz mog kaputa
polete ptice naivnice
ka toploti varljivoj
zubatog Sunca.
marijanajtheferpopov@
25.
POSTOJE DANI
KOJI SE BEZ NAJAVE
PORODE JUTROM-TUŽNI
DOK DUŠA SNIVA,
NA USNULE DAMARE
TUGA SE SAMO SPUSTI,
ČEŽNJU MI BACE
I PROBUDIM SE
RANJIVA...
GURAM OD SEBE
SRCE PITAM
ŠTA MU SE ZBIVA...
A NEŠTO JAČE
DUŠU MI KIDA...
MISLIMA BEŽIM
ISKAČEM IZ KOŽE
PSUJEM SETU
ŠTO ME PRITISKA...
AL SVE JE UZALUD
POSTOJE JUTRA
KOJA SE PRE MENE
PROBUDE RANJIVA
I HALJINOM ME
TAKVOM OBUKU...
Marija Najthefer Popov
26.
VRATI SE UNATRAŠKE
Očekuješ da ti napišem ljubav
Sve reči do sada bile su zaludne
Ako poludim,naučiću i kinesko pismo
sa (kako kažu) svih trihiljade i nešto znakova i slova
Eto,pisaću ti i tako
Sve će i opet znam,biti uzaludno
Ti ljubav i reči ljubavi nećeš da primiš
Strah te parališe od tog saznanja
Bežiš od jasne slike
Bežiš od početka,od priznanja
jer vidiš samo kraj koji te parališe
.......
Hajde,kreni malo unatraške
od umišljenog kraja ka početku
ponesi sito za ispiranje zlata
na kraju vraćanja ka početku
ostaće opet ova ljubav,samo.
marijanajtheferpopov@
27.
SA POSTOVANJEM PESMI I DELU (OPROŠTAJ)
Iz moje duše
danas je raznežen
izleteo beli golub
sa maslinovom grančicom
i prhnuo
do tvoje savesti
dušo svilena.
Na jarbolu moga
ratnog logora
danas se, bela
zastava zaviorila.
Kakav sam ja to ratnik
nemoćnog neprijatelja
Blagosiljam?
Dušom duše moje
iskrenog prijatelja
da se predam
radi Tvog mira.
Neka ti duša
nemirom ne skita
do kraja...
*Nek ide život*
Putevi su zacrtani
Ostajem dirnuta
Sa poštovanjem
Pesmi !
Marija Najthefer Popov
28.
TAJNO MOJA
....i grlom klecava jabučica guta
skrivene,tajne osećaje moje
bežim i sve bih da ti se sklonim s puta
da te žeravica oka moga ne sputa
želeći te silno
ko davljenik slamku
ko brod u oluji
mirno more ili barem luku
želeći da rukama te ovim
oslobodim stega
i da te već jednom
strasno,silno
do ludila ljubim
bežim
sluteći da ću
jednom da te molim
da ugasiš ovaj
plamen što me guta...
Marija Najthefer Popov
Kada te nema
Sve je besmisao
Reč nema suštinu
Zov nema blizinu
Blizina nema daljinu
Zov nema eho
Eho je praznina
Praznina gola
Puna bola
Bol vrišti
Vrisak tišti
Strast mrtva
Vatra hladna
Kada te nema
Reč nema kome
........
Marija Najthefer Popov
Ćuti!
Sapleli smo korenje
I granjem se pletemo
Nek nam samo lišće šušti
I ruku dodir
Kroz milovanje...
Marija Najthefer Popov
....samo da pаhulje prve proveju
praznici da stignu na kalendaru...
Odbacujem SVE, iz kofera vadim
ništa mi TU trebati neće
Ja SEBE nosim
SEBE ću TI dati....
Ti mi obuci belo i crno
mašnom me SVOJOM
SAM ukrasi
i nežno položi na Božićnu trpezu!
marijanajtheferpopov@
29.
Da li si
nekada
samo doživljaj
zamišljeni?
Sneg,
da pada?!
Noću tišina?!
Kamin,
da pucketa?!
Strune violine
da kidaju,
samoću?!
Razgovor,
da li beše?!
Iščekivanje,
da prodje?!
Odluka,
Tvoja konačna?!
To je sve što,
hoću!!!
I ništa više!
marijanajtheferpopov@
No comments:
Post a Comment