GREH RUŽE

TU SI

Žuljaš me

izmedju pospanosti i budnog jastuka

maramica natopljena,

 kao kamen pritiska

 tu izmedju plućnih krila

A,tu si bila

tu sam Ti bila

Tu si !

Moja Vila

Moja dobra Vila

u oči mi se preselila

pa nenajavljeno nabuja

skoro da iscure oči

od bola i želje

da Te vide!

Da Te vide!

A vide!

A vide!

I ta slika Tvoja

Ikona je moja

Moja!

Ti moja,

Tugo

i kamenu

što nas deli

Deli!

al,ne uspeva!

marijanajtheferpopov@

E,DA JE MENI

 Da su ova slova lavori

brzo bi bila korita rečna

bujice

stvorili bi se novi kanjoni

nova pristaništa

do tvoga kamenog srca

na koje naletim

talasima iskrenog srca

Razbijem se od tebe

i nestanem kao ponornica

da sam ispod tebe

da ti slušam otkucaje srca

i brojim ptice što na tebe sleću

kradem toplinu sunca

što te greje

malo da rasteram mrak i hladnoću

tu sebi

ispod tebe

eee,da su ova slova kalice drvene

da te pokvase suze moje

pa da te mesim prstima svojim

kao hleb nasušni

da budeš

na usnama mojim

gladnoj meni,hrana

tvrda korica koju halapljivo želim.

eee,da su ove suze kiše

letnje,tople

one što se vole po goloj koži

da te telom kao kišobranom crvenim

prekrijem sobom

a,koža ti miriše

miriše na mene

reke,kanjone

pristaništa i ptice

Ptice koje će pokljucati

hleb moj u tebi

Sunce zalazi,

hladno je

ponornica se pod tobom davi

ne diše

eee,da je meni

da razbijem taj kamen u tebi.

marijanajtheferpopov@

ZAUSTAVI SE

Kažeš da ja tebe manje volim

jer te krijem ispod kaputa

a ti mene ispod podkošulje

do kože,gole

Zastani na putu odlaska u zaborav

praćen mojim suzama

i bosim koracima po užarenom

varljivom tragu

Zaustavi se!

Ludo moja,od nepoverenja i sumnje si sav

i slep i gluv i inatan,na obostranu štetu, gubitnik

Zastani!

Zaustavi se na tom putu za zaborav!

Da te stignem tek toliko

da te dohvatim za hladnu reč

od koje se stresam kao od giljotine

Ma,okreni se!

od pogleda tvog popucaće dugmad

na mom kaputu ispod koga

sem tebe ništa nema

samo moja golotinja

i ti raskošan na meni,sav

usnama grizeš dojke usplamtele

rukama se hvataš za bokove jedre

izludele od želje

da me uzmeš

da ti se dam

Jedna mi slika mira ne da

u telu izaziva vatre i strast

i kako sad moja nagost i ti

Smeta nam tvoja potkošulja bela

kao rampa,kao prepreka

kao nije istina

da tebi nije toplije i bliže

ispod mog kaputa....

Raskopčaj ga,uveri se sam !

marijanajtheferpopov@

VRATI SE UNATRAŠKE

Očekuješ da ti napišem ljubav

Sve reči do sada bile su zaludne

Ako poludim,naučiću i kinesko pismo

sa (kako kažu) svih trihiljade i nešto znakova i slova

Eto,pisaću ti i tako

Sve će i opet znam,biti uzaludno

Ti ljubav i reči ljubavi nećeš da primiš

Strah te parališe od tog saznanja

Bežiš od jasne slike

Bežiš od početka,od priznanja

jer vidiš samo kraj koji te parališe

.......

Hajde,kreni malo unatraške

od umišljenog kraja ka početku

ponesi sito za ispiranje zlata

na kraju vraćanja ka početku

ostaće opet ova ljubav,samo.

marijanajtheferpopov@

ZAMENJENE ULOGE

Budi žensko pa ćuti

ja ću evo biti muško

pa ću ti reći

Volela sam te

ne koliko sam mogla

već kako sam umela

Strasnim rečima

nestrpljivim nadanjima

direktnim pitanjima

provokacijama i zovom

tetreba u vreme parenja

A ti si bio kao jeftina žena

koketna namiguša

svačija po malo

a nikom nije stalo

(osim meni)

Tek na momente

budio se muškarac u tebi

niskim udarcima

s ledja

medju rebra

I ja po nekada žena

Direktno u oči

smelo i hrabro

rizikujući.

marijanajtheferpopov@

DEZORIJENTISANA

Kad tebi svane meni (se)smrkne

kad (je)tebi noć meni je tama

pišeš mojim maternjim slovima

ne razumem ni ćirilicu ni latinicu

reči u pismu su mi (ne)prepoznatljive

svaki čas proveravam onaj potpis ispod pozdrava

koga ni nema (jer me ne pozdravljaš)

(jeste,tvoj je,kao verifikovan na depo kartonu)

isto tako službeno reči zvuče

 i zrače minus ispod nule

Sve u meni mrzne

pitam se kako kad iz proleća pišeš

ovde još nije tako hladno

tek tmurno i sumorno,vlažno

Mada,blizu su mi tvoje reči,(uz)dahu

Ne mogu ih otopiti nikako !

Čudno

sve na moju adresu

sa tvoje lavina osude...

Kako?

Ništa ovde nije jasno

Nije istina

Nije tako

Barem da mi je da znam

Gde sam

(stalno u mraku ili će možda jednom

i da svane)

marijanajtheferpopov@

NAZDRAVIMO

Ma digni čašu

nazdravimo

Tebi,meni

njoj i njemu

Za ovu našu

od stvarnosti

i nas samih

sakrivenu

ljubav

od snova iznedrenu

I to je to !

Ma,hajde

digni čašu

da pijemo

jedno drugom

život iz očiju

Samo nemoj

da nas po ledjima tapšu

kao dve protuve

kurve i bitange

što krišom

pokriveni noćnom tminom

veruju u našu sreću

i maši

maši

maši jako

Neka sa neba

pogleda nas neko

i prstenje spremi

oltar opremi

barjak i svatove pripremi

O,ne

Neće moći tako

Grešna u pakao

ja ću

a ti već imaš rezervaciju

za raj.

Ma,digni čašu

da popijemo

sav ovaj čemer i jad

Do dna,

do kraja

do ludila

Baš tako

kako trajemo

Sada ih razbimo

žestoko

jako

o pod

Kao srce zgaženo

nek cvili staklo

tako!

Nazdravimo

mi sami sebi

i zabludi

snovima

tajnama

uludim nadama

Ma,svemu

Živeli !

marijanajtheferpopov@

DA MI NIJE NJEGA I NJEGA

Plašim se ovakvih dana

ranjiva i sama

u ćošku čučim

kolena grlim

i vrištim

vrištim tako jako

da me niko ne može čuti

osim istih

na mojoj talasnoj dužini

premoreni

zaboravljeni

ostavljeni

dobrovoljno naivni

Plašim se ovakvih vrištanja

u tišini

gde jedini je svedok

senka ruke Njegova sa neba

i da mi nije Njega

i da mi nije njega

klela bih sudbinu

klela i proklela

ali,verujem u Njega

(On i sudbina ne idu ruku pod ruku)

a i da mi nije njega

sve bi ostalo bez smisla

i ova jeka,nepodnošljivi eho u glavi

od sopstvenog nemog krika

i ova olovna samoća

i ovaj ćošak sobe

bez pravilnog oblika

za mnom šeta i zove

gde god se okrenem

čeka....

Da mi nije Njega

i da mi nije njega

(rekla bih

Sudbino moja da si prokleta)

marijanajtheferpopov@

RAVNOTEŽA

I,kada ti jednom nešto pritisne srce

ne veruj da je to bolest

kada te stegne i neda ti disati

ne traži leka zalud

To te negde savest stigla

i pritiska do ne izdržljivog jauka

istog tonaliteta

kao što moja tuga sada

lije niz moje obraze i čeka

preseljenje u tvoje prostore savesti

i ne,ne nadaj se milosti

Sve što povrediš svesno

negde Neko vidi i duplo namiri

radi ravnoteže

štiteći ljubav od čoveka

da je potpuno ne iskoreni

iz ovog Sveta !

marijanajtheferpopov@

SVIRAJ BRATE

Što me gledaš

Cigo tako

Što mi kroz zenicu

srce čitaš

Ti i tvoja violina

Dodji amo

Tako

Tako

Jecaj,Cigo

violina neka plače

Tu

Tu

Tu na uvce

da je čujem

da uguši sve jecaje

moje duše

Sviraj Cigo

Jako

Tiše

Tiho

Tihooo

O,da

baš tako

Ne probudi moje strasti

jer će opet da me guše

A guše me

daha nemam

prevareno srce plače

Plači i ti violino

Cigo,Brate

sviraj tako!

Sviraj,Brate!

Tako

Tako

marijanajtheferpopov@

GREH RUŽE

Ne gazi ružu,

greh je

lepotu njenu

greh je

ne kidaj je

greh je

ne sasecaj joj trnje

greh je

ne gledaj je hladnoćom

greh je

Udeni se u njene latice

da te opije

grehom.

marijanajtheferpopov@

BEŽIM

U nedrima te nosim

kao ukradeni pelcer

od nevena

(Bosiljak ne kradem

njega u nedrima gajim)

Na grudi pritiskam

svaku misao o tebi

kao miris skupi

od jasmina

(od mirisa ruže

ulje imam utrljano u koži)

Tvoje teške reči naslanjam

na ruke

(glava mi svakako

nije ovde,

na tvom ramenu sni)

Korak,

kao olovo težak

beži

beži

(vukući breme jeseni)

Plodovi su mi njeni

daleki

sumorni,kišni,magloviti

treptaj pleše

u mome oku.

(Evo,varljivo,zavodljivo

Sunce

hoće mi u oko)

marijanajtheferpopov@

GREŠNA NOĆ

Grešna noć,djavolja posla

obljubi me noćas,čednu

il mene grešnu,razvratnu

zavede strašću noćna magija

čarolija noći,tajanstvene

il,

Otkud znam

Obrazi rumeni

pogled spušten

Stid da li je

Oprosti Bože

mene grešnu

zgreših noćas

zamka djavolja

u meni il njemu

il u oboje

Sve jedno

Skrivam se od dana

da ne zuri

u moje tragove

il njegove

sve jedno

Noć nije kriva

samo rasplamsa

želje koje dugo postoje....

Ma,dodjavola

obrazi rumeni

otvaram prozore danu

Suncu i jeseni

kad sve umire

hm,

Izgleda da ovde

nešto počinje...

pa i ako na samom početku izdahne

vredelo je...

marijanajtheferpopov@

EMOTIVNI STERILITET

Jutro je

već uzjahalo tvoja

izgrebana ledja

zauzdavajući

tvoj ples požude

po njenom

iscrpljenom telu

od tvojih pokreta

vrsnog učitelja

pomame

nad likom žene

nebitnog ti kvaliteta

i identiteta

Pokretima

emotivnog steriliteta

sa jasnim znacima

amnezije

nakon svitanja.

Marija Najthefer Popov;

VRATI SE UNATRAŠKE

Očekuješ da ti napišem ljubav

Sve reči do sada bile su zaludne

Ako poludim,naučiću i kinesko pismo

sa (kako kažu) svih trihiljade i nešto znakova i slova

Eto,pisaću ti i tako

Sve će i opet znam,biti uzaludno

Ti ljubav i reči ljubavi nećeš da primiš

Strah te parališe od tog saznanja

Bežiš od jasne slike

Bežiš od početka,od priznanja

jer vidiš samo kraj koji te parališe

.......

Hajde,kreni malo unatraške

od umišljenog kraja ka početku

ponesi sito za ispiranje zlata

na kraju vraćanja ka početku

ostaće opet ova ljubav,samo.

marijanajtheferpopov@

UPOZORENJE

Upozoravam te,

Ako me još jednom

žestoko ošineš bolom,

Razbaštiniću te !

Moja ljubav

neće ostati,

nasledstvo tvoje

da je rasipaš

i bahato trošiš

po krevetima

bludnim

crvene boje.

Zariću ti

ledenicu u srce

pogledom prezira,

kada podjem.

Uspravna ću se

na peti okrenuti

i idem !

Zvuk moje štikle

što udaljava se

biće jedino

nasledstvo tvoje!

Ako ikada,

sretnemo se,

okovaću te bolom!

Marija Najthefer Popov

SA POSTOVANJEM PESMI I DELU (OPROŠTAJ)

Iz moje duše

danas je raznežen

izleteo beli golub

sa maslinovom grančicom

i prhnuo

do tvoje savesti

dušo svilena.

Na jarbolu moga

ratnog logora

danas se, bela

zastava zaviorila.

Kakav sam ja to ratnik

nemoćnog neprijatelja

Blagosiljam?

Dušom duše moje

iskrenog prijatelja

da se predam

radi Tvog mira.

Neka ti duša

nemirom ne skita

do kraja...

*Nek ide život*

Putevi su zacrtani

Ostajem dirnuta

Sa poštovanjem

Pesmi !

Marija Najthefer Popov

ŽELJA

Želja

Ja nemam želja !

Čemu ?

Ni sanja!

Ni nemir u

Verovanju!

U mojoj mašti

I ludoj strasti

Ti si stvaran!

Da te želim?!

Čemu?

Na nebu,

Na zvezdi,

Imamo postelju

U kojoj se milujemo

Maštom

Strasnom!

Jakom!

Drhtavo stvarnom

Kao da jesmo,

Zagrljeni

U slasti

Ljubavne strasti

Ti

i

Ja

Nemamo želju!

Čemu?

Mi se već

Rečju

I mišlju,

Milujemo!

marijanajtheferpopov@

EKSPLOZIJA

Sve eksplozivne naprave

Su u mom sludjenom mozgu

Ne usudjujem se da izgovorim broj

Nisam sigurna,ne pamtim

Kako su tempirane

Prestravljena ćutim

Dok još imam moć

Da kontrolišem ostatak razuma

Koji ima onaj inat

Da prkosi moći i silama ustezanja

Poznavajući svoj karakter

U teretu tišine

U stezanju obruča straha

Klaustrofobija je registrovana

Na mom zdravstvenom kartonu

Kao i Cave Penicillin

Kao Hipersenzibilna

Dijagnoza Granično stanje

Ja,

Buntovna i nepokorena

Nisam vična stegama

Puknuću dlanom od dlan

Urliknuću

Ma nisam robinja

To je istina

Kao što jedan i jedan

Jesu dva!!!

Do vasione

Preko brisanog prostora

Sagoreće jazbine

U kojima su skrivene

Tajne zvezde što na nebu fale

I daće znak

Eksplozija je jedina moć

Do suštinske istine....

marijanajtheferpopov@

PO KRHOTINAMA SRCA

Rekli bi:

Grešna!

Kučka bez srama

I emocija!

A,ja bih sada mogla

Bosa,

Po oštrim krhotinama srca

Uz pesmu cigana

Onu,kada za svoju dušu

Onako,kada mi kažu

"Ti si sestro,veća ciganka

Od nas cigana"

Mogla bih plesom

Ciganskog bluza

I mojih suza

Bosa,

Po krhotinama ovih jecaja

Po ritmu urlika

Taktu bezglasnog vriska

Duše

Mogla bih,

Uz pesmu cigana Igrom

Isplakati njihove i moje

Pesme koje nas guše

I kolaju žilama

Mogla bih,plesati

I častiti ih jecajima

Duše...

marijanajtheferpopov@

TAJNO MOJA

....i grlom klecava jabučica guta

skrivene,tajne osećaje moje

bežim i sve bih da ti se sklonim s puta

da te žeravica oka moga ne sputa

želeći te silno

ko davljenik slamku

ko brod u oluji

mirno more ili barem luku

želeći da rukama te ovim

oslobodim stega

i da te već jednom

strasno,silno

do ludila ljubim

bežim

sluteći da ću

jednom da te molim

da ugasiš ovaj

plamen što me guta...

Marija Najthefer Popov